Iako se često smatra da su nemirna i neposlušna deca samo problematična, nova istraživanja ukazuju na to da bi mogla biti reč o pravim malim genijalcima.
Jedan od primera koji potvrđuje ovo otkriće je slučaj Bila Gejtsa. Još kao dečak od 11 godina, Gejts je pravio probleme svojim roditeljima. Međutim, kako je rasla njegova intelektualna sposobnost, tako se povećavala i njegova sposobnost argumentovanja. Odbijao je da obavlja zadatke poput čišćenja sobe ili dolaska na večeru, često ulazeći u konflikt sa roditeljima zbog kontrole. Mnogi od nas su prošli kroz slične faze buntovništva u adolescenciji, ali nismo postali multimilioneri poput Gejtsa.
Interesantan primer dolazi iz 1968. godine, kada je blizu 3.000 osnovaca iz Luksemburga uradilo test inteligencije i iznelo svoja osećanja u vezi sa školom. Njihovi nastavnici su takođe popunjavali upitnike o ponašanju učenika, dok su istraživači ocenjivali porodice učenika. Godine 2008., istraživači su se vratili tim podacima kako bi videli koja osobina u detinjstvu može predvideti uspeh u karijeri i zaradu. Iznenadili su se rezultatima. Pored standardnih faktora kao što su IQ, društveno-ekonomski status roditelja i obrazovanje, kršenje pravila i prkosno ponašanje prema autoritetu su se pokazali kao prediktori visoke zarade. Zašto tačno kršenje pravila ima pozitivan uticaj, još uvek nije sasvim jasno. Istraživači sugerišu da takvi ljudi često imaju tendenciju da se zalažu za sebe, što može dovesti do bolje finansijske situacije.
Džek Ma, osnivač Alibabe, deli slično uverenje. On kaže: "Ako 90% ljudi na poslovnom sastanku podržava jedan predlog, ja ću ga odbaciti. Razlog je jednostavan: Ako svi vide priliku u nekoj ideji, verovatno već postoji mnogo drugih kompanija koje rade na istoj ideji i mi nećemo moći da se izdvojimo na tom polju." Ovaj stav je bio prisutan i kod drugih uspešnih preduzetnika poput Stiva Džobsa i Ingvara Kamprada, direktora Ikee. Često nisu sledili većinu, već su preuzimali rizike i odbacivali ono što nisu smatrali u svom interesu.
Važno je naglasiti da ovo istraživanje ne treba da podstiče decu da odbijaju školu ili da se suprotstavljaju svim pravilima. Međutim, ukoliko primetite kod svoje dece određenu dozu prkosa, tendenciju da preispituju pravila, izražavaju svoje mišljenje i brane svoje stavove, možda te osobine nisu toliko loše. Možda bi upravo trebalo negovati te osobine kod njih, jer one mogu biti ključne za njihov budući uspeh.
