Neke snaje postaju najbolje prijateljice sa svojim zaovama, a mnoge sa čuđenjem gledaju na ovu snažnu vezu. To je doživela i Valerija, koja je na jednoj društvenoj mreži podelila svoje negativno iskustvo na jednom ženskom forumu i pitala ljude za mišljenje.
- Pre nekoliko meseci, primetila sam nešto što mi je unelo sumnju u verodostojnost bratovljeve veze. Često sam sretala mog brata, Marka, kako se sastaje s drugim ženama, a moja snaja, nikada nije bila prisutna. Svaki put kada bih videla te situacije, moje srce bi se steglo od tuge. Nakon nekoliko meseci tajne, odlučila sam da razgovaram sa snajom o onome što sam primećivala. Rekla sam joj o nekim od susreta koje sam videla i izrazila svoje sumnje. Ali, umesto da bude zahvalna što sam joj podelila svoja opažanja, ona me je oštro kritikovala i optužila da izmišljam stvari. Bila je ljuta i povređena, a iz naše rasprave jasno je bilo da mi ne veruje. Osećaj krivice me je preplavio nakon tog razgovora. Počela sam da sumnjam u svoju odluku da progovorim, pitajući se da li sam pogrešila i da li sam trebala da ćutim. Da li sam možda prebrzo donela zaključak o bratovljevim postupcima bez dovoljno dokaza? Možda sam preterala ili prenaglila s optužbama?
Nisam mogla da izbacim te misli iz glave. Preplavljena nedoumicama, odlučila sam da još jednom razgovaram sa Jelenom. Ovaj put sam pristupila temi sa više empatije i pažljivosti, izražavajući svoju zabrinutost, ali i otvorenost za njeno objašnjenje situacije. Ispostavilo se da je moje prethodno saopštenje izazvalo u njoj osećaj srama i besa. Otvorila mi je srce i ispričala da je već duže vreme znala za bratove postupke, ali je odlučila da ćuti i da se nada da će se stvari promeniti.
Ta saznanja su me potresla. Shvatila sam da je moj prvi pristup bio nepromišljen i da sam povredila osobu koju sam želela zaštititi. Nisam pogrešila u nameri da joj pomognem, ali jesam u načinu na koji sam to uradila.
Da li sam pogrešila što sam joj sve ovo rekla?
Šta mislite, da li je zaova postupila ispravno? Pišite nam u kometarima.