Pablo Eskobar je bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu, a to je sve stekao zahvaljujući brutalnosti i kriminalu.
Sredinom 1980. Eskobarov "biznis" je bio na vrhuncu, njegov kartel je snabdevao 80 odsto kokaina, i švercovali su ga u Ameriku. Tada je zarađivao oko 21,9 milijardi godišnje.
Kao i svaki čovek, iako je bio brutalan, imao je slabu tačku, svoju porodicu, a posebno ćerku mezimicu.
Manuela Eskobar, Pablova jedina ćerka, odrasla je u onoliko udobnom i bezbednom okruženju, koliko je to moguće kada vam je otac gospodar droge.
Njen otac je preduzeo sve mere kako bi osigurao da njegova mala princeza uživa.
Manuela je rođena 1984. godine i ima starijeg brata Huana, koji je kasnije promenio ime u Sebastijan Marokin. Pablo je mazio oboje svoje dece, dozvoljavajući im da rade šta hoće i dajući im sve što žele.
Huanu i Manueli je bilo lako kada je trebalo ispuniti njihove želje, jer je tata bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Pored toga što je mogao da obezbedi materijalne potrebe svoje porodice, bio je izuzetno ljubazan i brižan otac i suprug.
Eskobarova ćerka Manuela najviše se pojavljuje u pričama o njegovoj ljubavi prema porodici. Prema pričama njegovih bivših poznanika, nije se ustručavao da učini bilo šta za njenu dobrobit.
Jednom dok se porodica skrivala na planinama kod grada Medeljina, kako prenosi "Biznis insajder", Manueli je pozlilo pa su morali da pronađu način da je zagreju. Zapalio je vatru koristeći ono što mu je bilo pri ruci - novčanice vredne oko 2 miliona dolara - kako bi ćerku ugrejao i zaštitio od hipotermije.
Međutim, to je bilo daleko od najčudnijeg ili najnečuvenijeg postupka koji je preduzeo da bi obradovao svoju ćerku.
Kad je Manuela odlučila da želi jednoroga, Pabla ni činjenica da takva životinja ne postoji, nije sprečila da joj ispuni želju, kako god je mogao i umeo. Očigledno je da pravi jednorog nije dolazio u obzir, pa je naredio da se "napravi".
Ljudi koji su radili za njega kupili su malog belog konja i smislili kako da mu stave rog tipičan za mitsku životinju.
Njihovo "sjajno rešenje" je bilo to da su zaheftali rog na čelo jadne životinje i zalepili joj šarena krila na leđa. Nakon ove fizičke traume, nesrećna životinja je umrla od inficiranih rana.
Jednom kada je Manuela pitala svog oca koliko vredi milijardu dolara, odgovorio je „toliko vrede vase oči, princezo“.
Eskobar je čak išao toliko daleko da je primorao jednu od ljubavnica da pobaci njihovu bebu, jer je obećao Manueli da će biti njegovo poslednje dete.
Manuela je možda imala sve što je tada želela, ali nije imala ono što je najpotrebnije deci – odrastanje u zdravom okruženju. Njen otac je ubijen 1993. godine u okršaju sa policijom.
Sada je izolovana od medijskih reflektora i ne govori o svojoj prošlosti i detinjstvu.