Kada su već šesti put ušli u proces vantelesne oplodnje Marija i Nebojša Đukić iz sela Mala Ježevica kod Požege nisu gubili nadu i ipak sreća je zakucala na njihova vrata, ali na opšte iznenađenje svih ona je bila - trostruka.
„Za mene najlepša moguća vest koju sam mogla da čujem posle pet godina braka jeste da sam ostala u drugom stanju, međutim nismo ni sanjali da će naš trud i borba biti višestruko nagrađeni u najlepšem mogućem obliku. Na prvom ultrazvuku su mi rekli da nosim blizance i našoj sreći nije bilo kraja. Mada lekari su pomenuli da bi jedna beba mogla da „odustane“ jer su primetili odrđenu senku“, započinje priču Marija za RINU.
Imajući u vidu sve peripetije koje su ona i suprug prošli samo se nadala da će sve biti u redu. Nije ni pomislila da bi sledeći ultrazvuk mogao još više da je iznenadi.
„Lekari su me tada pitali: jesmo li ono rekli da su blizanci? E pa Marija, čekate trojke. Osećaj ne može da opiše rečima. Međutim, posle su mi rekli da će biti vrlo teško da sve bebe iznesem do kraja i savetovali su me da jedan plod „sklonim“, ali to mi nije padalo na pamet. To je bio dar od Boga i bila sam spremna za to da se borim“, kaže ova mlada majka.
Njena borba bila je sve samo ne laka, na svaki pregled išla je sa zebnjom i tihom molitvom da je sa sve tri bebe sve u redu. U kasnijoj trudnoći ultrazvuk je pokazao da nosi dve devojčice koje su jednojajčane bliznakinje i dečaka. Koliko god da je strepela i trudnoća i porođaj su prošli kako treba, a na svet su pre osam mesci stigli Nikoleta, Dorotea i Dušan.
„Svaki roditelj će vam reći da je to najsrećniji trenutak u njihovim životima, ali naša sreća bila je tri puta veća, ali i obaveze. Imala sam pomoć supruga u svemu od samog početka, a najteže nam je padalo kad treba da ih nahranimo. Posle nekog vremena napravili smo plan, sve dobro organizovali i to što imamo tri bebe odjednom u kući, za nas je najveća nagrada“, rekla je Marija.
Dva imena su odmah smislili, ali za treće je do samog kraja bilo jako neizvesno. Marija i Nebojša kažu da sve i svuda stižu iako imaju mnogo obaveza oko dece. Mnogo im pomaže i Nebojšina majka, a njen miljenik je mali Dušan za kog roditelji kažu da je najmirniji.
„Obaveze su velike, ja radim i onda je supruga sama sa njima. Ali, kad dođem kući pomažem joj u svemu što je potrebno. Koliko god bio težak dan na poslu, kad vidim njih kao da dobijem neku novu snagu i motiv za život“, izjavio je ponosni tata.
Oni svim bračnim parovima poručuju samo jedno, a to je da, ma koliko bilo teško nikad ne odustaju od borbe za potomstvo. Dečji osmeh najveća je sreća i vredi svake podnete žrtve.
