Danas je Dan primirja u Prvom svetskom ratu koji Srbija obeležava kao državni praznik od 2012. godine u znak sećanja na pobedu i veliko stradanje srpske vojske u Velikom ratu.
Na taj dan pre 97 godina Nemačka je kapitulirala pred zahtevima savezničkih država, a Veliki rat je nakon četiri duge godine i nekoliko miliona poginulih konačno bio završen.
U 11 časova, 11. novembra 1918. - jedanestog časa, jedanestog dana, jedanestog meseca - primirje je stupilo na snagu. Suprotstavljene armije na zapadnom frontu počele su povlačenje sa svojih pozicija. Kanadski vojnik Džordž Lorens Prajs tradicionalno se smatra poslednjom žrtvom Prvog svetskog rata: pogodio ga je nemački snajperista i umro je u 10.58 časova 11. novembra 1918.
U znak poštovanja i sećanja na srpske junake, vojnike koji su u Prvom svetskom ratu dali živote za slobodu i Srbiju, ljudi na rever treba da okače simbol ovog praznika - svet po imenu Natalijina ramonda. Predlog da to bude baš ovaj cvet nije slučajan - potekao je od direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i to zahvaljujući svojoj simbolici.
Printscreen/Youtube
Natalijina ramonda (Ramonda nathalie) neobičan je cvet izuzetne lepote, a njegova simbolika važna je Srbe iz nekoliko razloga. Ovaj cvet poznat je i kao cvet feniks jer i kad uvene i potpuno se osuši može da oživi ako se i malo zalije.
Stoga život ovog neobičnog cveta ima izuzetnu simboliku u vezi sa Velikim ratom i srpskom vojskom u njemu - vojskom koja je doslovno vaskrsla i iako izmučena pokazala svoju moć i hrabrost u Velikom ratu.
Ramondu je prvi klasifikovao čuveni prirodnjak Josif Pančić 1874. godine. Dao joj je ime srpska ramonda (Ramonda serbica). Biljka je prvo uočio na Rtnju, a potom i u okolini Niša. Naš narod ih zove i kolačići, a neodoljivo podsećaju na ljubičice. Jake su i izdrljive, preživele su i ledeno doba i opstale do dan-danas - raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj ,čiji je najviši vrh Sveti Ilija, a na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboj Solunskog fronta u Velikom ratu.
Cvet nazvan po srpskoj kraljici
Ova biljka, nadaleko poznata po svojoj lepoti, dobila je ime po srpskoj kraljici Nataliji! Reč je o supruzi kralja Milana Obrenovića. Pošto je kralj voleo da boravi u u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije, s kraljem i kraljicom uvek je putovao i dr Sava Petrović, dvorski lekar.
On je bio obrazovan čovek, voleo je botaniku i duge šetnje. Jednom prilikom, šetajući se okolinom Niša, uočio je još jednu vrstu ove biljke i dao joj ime Ramonda nissana - niška ramonda, ali joj to ime nije bilo suđeno.
Očaran kraljičinom lepotom, dvorski lekar promenio je cvetu ime u Natalijina ramonda - Ramonda nathaliae. Biljku je tako otkrio doktor Sava Petrović 1884, ali ju je u botaniku i literaturu prvi uveo Josif Pančić. Ova retka biljka raste samo u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Danas je retka i ugrožena vrsta, a u Srbiji i strogo zaštićena.
Narod je zove i vaskršnjim cvetom jer i kad je osušena oživi, a cveta baš za Vaskrs. U Evropi, osim ramondi, svega dve vrste imaju ovu sposobnost anabioze.
Podsetimo, Britanci u čast pobede u Velikom ratu na reveru nose crvenu bulku, a ceo svet ovaj cvet povezuje sa Srbima
