To su bile odgovorne žene, pune ljubavi prema svojoj zemlji, partneru, deci. A nijedna nije želela slavu, već život u miru Milena Kovačević
Dok su svi čuli za Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Radomira Putnika i mnoge druge vojskovođe iz Prvog svetskog rata, daleko je manje onih koji znaju ponešto o heroinama koje su se sa muškarcima ravnopravno borile. Ove junakinje istakle su se i kao bolničarke, donatorke i spasiteljke ratne siročadi, a legende ispredane o njima postale su večni moralni oslonac Srbije.
Kako za Alo! kaže profesorka Milena Kovačević, autorka knjige o ovim heroinama, nisu to bile nekakve muškarače ili feministkinje.
- To su bile odgovorne žene, pune ljubavi prema svojoj zemlji, partneru, deci. A nijedna nije želela slavu, već život u miru - kaže Kovačevićeva.
Uprkos patrijarhalnom moralu koji je strogo zabranjivao ženama da učestvuju u ratovima, neke su, zadojene snažnim idealima srpstva, aktivno učestvovale u oružanim borbama, uglavnom preobučene u muškarce.
Iako su pravi heroji i one žene koje su same, bez pomoći muške ruke, morale da brinu o deci, kući i imanju, posebno istaknutu ulogu imale su one koje su se borile na frontu.
Fascinantna Milunka Savić
Privatna arhiva
Bila je žena koja je nakon rata sva svoja odličja ostavljala kod kuće, pa odlazila da radi kao čistačica. Ćutala je i trpela da je koleginice tužakaju i lažu o njoj zbog ljubomore jer je uživala poštovanje „velikih“. U Muzeju Velikog rata u Francuskoj preko celog jednog zida stoji Milunkina slika, smatraju je velikom heroinom, a pored ordena Legije časti, ona je jedina žena nosilac ordena Gvozdenog krsta. Upravo taj orden njen unuk je vukao po dvorištu kao vozić dok je sniman dokumentarac o njoj. Na to je Milunka gledala sa osmehom, jer joj nije bilo bitno ordenje, već to što je pomogla svom narodu.
Živana Terzić
Privatna arhiva
Otišla je na front jer je njen voljeni dragi otišao da se bori u narodno-oslobodilačkim ratovima, a da se s njom nije pozdravio. Ona iz potpuno ženskih, ljubavnih razloga odlazi da se bori i ne krije da je žena. Primio ju je vojvoda Tankosić, koji ju je poslao u ženski ratnički kamp u Makedoniji, gde je obučena za bombaša. Živana je našla i svog dragog na frontu, gde je sa njim „raspravila“ kako je on to otišao bez pozdrava i dogovorila da se nakon rata venčaju, što su i uradili.
Flora Sends
Privatna arhiva
Među njenom zaostavštinom nigde se ne nalaze intervjui koje je davala za novine, njih nije čuvala. S druge strane, brižljivo su sačuvane ratne uspomene, kao i pismo koje je dobila od ranjenika kojima je obezbedila hranu i ćebad. Kada je bila ranjena i nije mogla da se bori, vratila se u Englesku i tamo je sakupljala dobrovoljne priloge i donosila ono što je Srbima bilo potrebno. Srpsku decu vodila je na školovanje u Veliku Britaniju. Kao žena u ozbiljnim godinama radila je u Beogradu kao taksista.
Mara Petrović
Privatna arhiva
Sa 13 odlikovanja kakvim se ne mogu pohvaliti ni brojne muške vojskovođe, Mara Petrović birala je da živi potpuno povučeno. Nakon bitke na Kajmakčalanu imputirana joj je noga. Bila je sjajan obaveštajac i vinovnik brojnih važnih akcija koje su zabeležene u raznim spisima. Kada je dobijala ordenje mnogi su se čudili i divili njenim podvizima, a ona je sve prihvatala mirno i bez pompe.
Prelepa Sofija Jovanović
Privatna arhiva
Ova heroina važila je za jednu od najlepših beogradskih žena. Njena slika bila je na naslovnoj strani čuvenog časopisa „Mond“. Bila je dama koja je u mirnodopskim uslovima diktirala prestoničku modu, a u vreme rata postajala borac. Kada su se završili ratovi, deca su je pitala da im priča o svojim ratnim podvizima, ali ona nije htela da govori o tome. Stalno je isticala to da je „rat mnogo krvav“ i time bi završavala svaku raspravu o tome.
Vasilija Vukotić
Privatna arhiva
Ćerka čuvenog serdara Janka Vukotića, poznatog ratnika iz Crne Gore. Na početku Velikog rata pridružila se ocu u borbama, pa je radila i kao istaknuti obaveštajac. Šifrovala je i dešifrovala depeše o kretanju srpske vojske i jedina je žena borac čuvene Mojkovačke bitke. Jedna od njenih beleški glasi: „Ej, Crna Goro, pleme ti ljubim, obraz ti ljubim, krš ti ljubim, ne daj se! Neka Švaba upamti ovaj pravoslavni Božić, ovaj mraz, sneg obojen i njegovom krvlju, neka upamti srpsko pleme na čiju je zemlju pošao“.
Darinka Grujić Radović
Privatna arhiva
Dvorska dama kraljice Natalije Obrenović, a potom i kraljice Marije Karađorđević, pre početka Velikog rata otišla je u Ameriku, gde je druženje sa predstavnicima visokog društva iskoristila za prikupljanje donacija za Srbiju. Osnovala je dve bolnice, u Skoplju i Đevđeliji, a onda se odselila u Šabac da bi brinula o ratnoj siročadi. Ostalo je zabeleženo da su, po završetku rata, neki roditelji došli da povrate decu, a da su dve devojčice čvrsto držale Darinkine skute i tvrdile da je ona njihova mama, odbijajući da ih roditelji poljube.
Milena Kovačević autorka knjige Žene junaci Velikog rata za Alo! Dame koje su volele svoju zemlju
Milena Kovačević, profesorka književnosti iz Beograda, autorka je knjige o heroinama Velikog rata. U intervjuu za Alo! priča o samim heroinama, ali i svojim razlozima za pisanje ove knjige.
Odakle je potekla inspiracija za pisanje o heroinama?
- Čitava epoha Prvog svetskog rata mene veoma zanima jer kad sam ja odrastala, bili su zabranjeni pisci i teme vezane za njega. Te generacije su bile uskraćene za priče o prošlosti svog naroda, ako nisu imali dedu ili baku koji bi im pričali o tome. Htela sam da dam svoj doprinos da se to ne zaboravi.
Zašto baš ovih sedam žena?
- Divim se velikim vojskovođama, ali me mnogo više interesuju oni heroji koji su u senci, žene ratnici i deca ratnici. Ovih sedam je izabrano jer su bile ono što se zvalo delije-devojke. To su one devojke koje su išle na megdan umesto svog ostarelog oca ili nejakog brata. Neke su imale i druge motive za odlazak u rat, među kojima je bila i čisto ženska ljubav.
Kako ste birali događaje koje opisujete?
- Htela sam životne priče, da se oseća njihova energija, ličnost, da se istakne herojstvo, ali i da se pokaže ta njihova meka strana i ženstvenost. Nisu to bile muškarače koje su jedva čekale da idu da se tuku, već žene koje su za odlazak u borbu imale neke dublje pobude.
Kom uzrastu je knjiga namenjena?
- Prvo je ideja bila da pišem za decu od osam do 18 godina, međutim, desilo se nešto što mi je veoma drago, prijateljica mi je poslala snimak svog deteta koje uz ovu knjigu uči da čita. S druge strane, tu su i stariji, koji su uz decu prvi put čuli za događaje i ličnosti koje se ovde pominju. Tako da je knjiga namenjena za sve od sedam do 107.
Zašto je važno da deca i roditelji znaju za ove junakinje?
- Živimo u suludo vreme kada se deci kao uzori postavljaju različite ličnosti, koje u moje vreme ne bi smele da izađu iz svog sokaka. Za nas su vrline bile čast, poštenje, marljivost i plemenitost. Ove žene mogu da nas nauče mnogo čemu. Nije to samo priča o patriotizmu. Mi smo mali narod i moramo da shvatimo da ako mi ne sačuvamo svoju istoriju i kulturu, niko za nas to neće uraditi. Jedna učenica napisala mi je u radu da je Murata u Kosovskom boju ubio „albanski vojskovođa Miloš Obilić“. Ne smemo takve stvari da dozvolimo. Nismo tikva bez korena. Ove žene su pune ljubavi, dobre majke, svaka drugačija na svoj način, kojima svi mi možemo da se divimo.
Maestralnim ilustracijama knjigu je oplemenio Vladimir Krstić Laci, stripar, slikar i ilustrator
Knjiga ,,Žene junaci Velikog rata” može da se kupi u knjižarama ili na sajtu dobrodete.rs
