Datum nije izabran slučajno, već simbolično predstavlja znak sećanja na dve političke aktivistkinje, sestre Mirabel, koje su 1960. godine ubijene u Dominikanskoj Republici jer nisu želele da ćute i borile su se za ženska prava.
Tek 1999. godine Ujedinjene nacije su odredile ovaj datum kao Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama, a uprkos činjenici da se ova tema često provlači kroz medije, ali i činjenici da je vidljiva vrsta aktivizma koja ima za cilj poboljšanje položaja žene u društvu, statistički podaci nisu obećavajući ni u svetu ni kod nas.
Bezbednost je ultimativni cilj, ali ujedno i univerzalno pravo svake osobe. U 21. veku svaka žena, nezavisno od mesta rođenja, stepena obrazovanja, ličnih uverenja, profesije ili bilo kakve karakterne osobin, treba da polaže neotuđivo pravo na bezbednost.
U Srbiji je do ovog trenutka ubijeno 25 žena, što je uznemirujući podatak s obzirom na činjenicu da je u prethodnoj godini ubijeno 20 žena.
Nasilje nad ženama ne ograničava se samo na fizičko nasilje i zato je veoma teško manipulisati realnim podacima i ciframa. Pretpostavke su da na svako prijavljeno silovanje, dođe 15 do 20 neprijavljenih slučajeva, a na svaki prijavljeni slučaj porodičnog nasilja ima deset neprijavljenih.
Ko sve vrši nasilje nad ženama?
U najvećem broju slučajeva osobe koje vrše nasilje nad ženama su njihovi sadašnji ili bivši partneri, ali to ne mora uvek da bude slučaj. Veoma je važno da naglasimo da oni koji vrše nasilje mogu da budu i drugi članovi porodice, kao što su roditelji, starija deca, braća ili sestre. Iako se uvek priča o muškarcima kao vršiocima nasilja nad ženama, često se zapostavlja činjenica da su nasilnici i druge žene. Tako je česta pojava da su majke ili svekrve osobe koje vrše nasilje nad svojim ćerkama ili snajama, a do nasilja može doći i u radnom okruženju.
Vrste nasilja?
Fizičko nasilje podrazumeva svaki oblik fizičkog zlostavljanja: od šutiranja, šamaranja, čupanja za kosu, udaranja, davljenja, pa do nanošenja povreda različitim oruđem ili oružjem.
Psihičko nasilje je s druge strane vrlo čest oblik nasilja nad ženama i o njemu se, nažalost, ne govori toliko često. Žene su češće izložene ovoj vrsti nasilja, ali je veoma važno naglasiti da ovo, kao i svako drugo nasilje ostavlja dalekosežno posledice po mentalno zdravlje osobe koja je istom izložena. U ovu vrstu nasilja spadaju sve vrste pretnji, zastrašivanja, vređanja i omalovažavanja.
Seksualno nasilje obuhvata svaku vrstu silovanja i pokušaj silovanja. Često se ignoriše činjenica da se silovanje može desiti i u bračnoj zajednici, između muža i žene. Bračna zajednica ne podrazumeva da je žena u obavezi da ima seksualne odnose sa svojim mužem, ako on to zahteva, taj čin se takođe definiše kao. Drugi vidovi seksualnog nasilja su i seksualno uznemiravanje i seksualno iskorišćavanje.
Kako da reagujete na nasilje?
Nasilje nad ženama je deo surove realnosti u kojoj živimo i zato je neophodno da stalno širimo informacije i stvaramo atmosferu u kojoj bi žrtve nasilja prestale da osećaju strah od prijave.
Niste dužni da trpite nikakvu vrstu nasilja, prijavite.
Ako niste sigurni da li ste, ili u u kom stepenu ste izloženi određenoj vrsti nasilja veoma je važno da probate da prionađete adekvatne informacije. Ne stidite se nikada da potražite stručnu pomoć i osvestite situaciju u kojoj se nalazite.
Ako ste svedok nasilja, odnosno ako neko u vašoj bliskoj okolini trpi nasilje ne ustručavajte se da prijavite. Imajte na umu da okretanjem glave, postajete saučesnik.
Znajte da vam Zakon o borbi protiv nasilja u Srbiji, bilo da ste svedok ili žrtva nasilja, omogućava da nasilje prijavite potpuno anonimno.
