Njena ćerka Teodora je kao i svako drugo dete, ali sa viškom hromozoma, zbog kog ima poteškoće u životu, ali kao i svako dete, ona samo želi pažnju svojih vršnjaka i da se druži i igra, da trči, da se igra žmurke...
- E, kad krene da se igra sa drugom decom, najčešće je ona ili ismevaju ili beže od nje. Ona toga nije svesna, što je dobro za nju. A meni se srce cepa. Učim i tu drugu decu i nju kako da se igraju zajedno, međutim slaba vajda - napisala je Marija majka devojčice.
Jedan dan joj je preseo i bio je vrhunac svega, gde je Teodorina majka ostala bez teksta.
- Na igrališu smo ispred naše zgrade, poznato joj od rođenja. I poznata deca. Sakrila se u kućicu, a petoro-šestoro dece je na kućici i začikavaju je. Ona misli da se igraju, a oni svašta pričaju - da je čudovište, gledaj je, gledaj je kako obrće oči, hajde da je zadirkujemo. Ja ne reagujem, na metar sam od njih. Pustim da vidim dokle će. A oni počnu da se dogovaraju kako će, sledeći put kad izađe napolje, da je sačekaju ispred ulaza i da je prebiju! E, tu sam odreagovala - priča majka potresan događaj iz parkića i dodaje:
- Ko su ti monstrumi od dece?! Kakvi će ljudi postati?! Zašto da prebiju Teodoru, dete sa smetnjom, koja im neće ništa, samo se igra?! Šta je sledeće?! Stvarno je veliki poduhvat gajiti dete sa smetnjom u razvoju u Srbiji, a da ne poludiš - napisala je majka.
Da se ne bi ovakve stvari događale, prvo moraju roditelji da se edukuju, ne samo o Daunovom sindromu, već o svakoj "različitosti" i u tom duhu kasnije da vaspitaju svoje dete. Ako je neko drugačiji, ne trebamo nad njim da vršimo nasilje ili da ga ismejavamo i rugamo mu se. Dakle dragi roditelji, podignite vašu svest, da bi kasnije mogli pomoći i vašem detetu da kroz ovaj život ide svesnije i obazrivije.
povezane vesti
