Do danas ne znamo koliko je nesreća u elektrani uticala na živote stanovnika Evrope. Žene uplašene radijacijom koje nisu imale poverenja ni u vlasti ni u lekare, odmah posle katastrofe donele su teške odluke o svom zdravlju.
Kao rezultat neuspelog eksperimenta, dogodila se nesreća u nuklearnoj elektrani Černobil u noći 25. na 26. aprila. Posledice eksplozije u bloku 4 dovele su do potpunog uništenja reaktora. U vazduhu je bila ogromna količina radioaktivne prašine, a u elektrani su se odvijale nekontrolisane nuklearne i hemijske reakcije. Radioaktivna kontaminacija nakon tragedije pogodila je uglavnom Ukrajinu, Belorusiju i deo Rusije, ali i mnoge druge evropske zemlje.
Nauka do danas traži odgovore o zdravstvenim posledicama katastrofe, iako podaci nisu jasni. Kako je tadašnja situacija uticala na žene koje su često morale da donose teške odluke o svom životu i životu svoje porodice?
Oporavak od katastrofe
Kako bi se suočili sa ograničavanjem posledica katastrofe, vlasti su ubrzo nakon havarije poslale prve agregate u elektranu za gašenje požara u Černobilju. Mnogi vatrogasci koji su ušli u područje oko reaktora umrli su na prelazu između aprila i maja od radijacione bolesti. Na nekim mestima su nezaštićeni radnici pogođeni smrtonosnom dozom zračenja za samo nekoliko minuta.
Spasilačke aktivnosti nisu uključivale samo gašenje požara. Čak nekoliko hiljada ljudi postavljeno je za likvidatore koji su otklanjali posledice katastrofe u nuklearnoj elektrani Černobil i područja koja su mogla biti kontaminirana.
Natalija Manzurova , nuklearni inženjer, dobila je zadatak da očisti područje oko Černobilske elektrane 1987. Tada je imala 35 godina. Uprkos svom stručnom znanju, nije bila svesna štetnosti zračenja u ovoj oblasti.
- Došla sam u kratkoj haljini i sandalama - rekla je. Ubrzo je shvatila ozbiljnost pretnje.
Njen zadatak je bio da brine o Pripjatu, gradu u blizini elektrane. Natalija je češljala ozračene kuće, a takođe je pregledala kontaminirane biljke i životinje. Prema njenim izveštajima na sajtu „Women's”, posle nekoliko godina eksperimentisanja počela je da oseća efekte zračenja.
"Černobilska ogrlica"
Kako je Manzurova rekla, Černobil joj je ostavio "ogrlicu" - ožiljke od uklanjanja raka štitaste žlezde. Natalija Manzurova je 2011. rekla da je većina njenih kolega umrla od raka i bolesti od trovanja radijacijom, i da je jedina preživela od svog 14-članog istraživačkog tima u Pripjatu.
Šta je sa ljudima koji su bili izloženi zračenju oblaka radioaktivne prašine iznad Evrope?
Sve više se govori o tome kako bi nuklearna katastrofa mogla da utiče na zdravlje žena, koje su sada posebno osetljive na hormonalne probleme. Moguće je da je porast bolesti kao što je Hašimoto danas u Srbiji takođe povezan sa posledicama černobilske katastrofe. Na to je moglo uticati ne samo samo zračenje, već i neodgovarajuće doziranje Lugolovog rastvora, datog nakon eksplozije. Međutim, ne postoji zvanična istraživanja za ovo, a trenutno se širom sveta primećuje porast incidencije bolesti štitne žlezde.
Trudnice u Pripjatu
O tragičnim posledicama černobilske nesreće po zdravlje trudnica govorila je i pomenuta Natalija Manzurova . Mnoge od njih su iz straha od zračenja odlučile da prekinu trudnoću. Manzurova je tvrdila da su sovjetske vlasti naterale hiljade trudnica na abortus.
U popularnoj mini-seriji HBO-a „Černobil“ , koja korak po korak prikazuje katastrofu u nuklearnoj elektrani i njen uticaj na lokalno stanovništvo, upoznajemo se sa istinitom pričom Ljudmile Ignatenko. Njen muž je bio jedan od ljudi koji su bili najizloženiji zračenju u prvim danima katastrofe. Umro je u agoniji ubrzo nakon toga. Ljudmila ga je posetila u bolnici kada je bolovao od radijacione bolesti. Bila je trudna u to vreme.
Nekoliko meseci kasnije, rodila im se ćerka Natašenka. Živela je samo četiri sata. Umrla je od ciroze jetre i bolesti srca zbog zračenja.
Na sreću, Ljudmilin slučaj je jedan od retkih. Zdravstveno stanje deteta je posledica velikog Vasilijevog zračenja pre njegove smrti. Većina trudnica u Pripjatu je nakon katastrofe uzimala mnogo manje doze, a zdravlje njihove dece nije bilo tako ozbiljno ugroženo. Međutim, zbog dezinformisanja Sovjetskog Saveza i nepoverenja vlasti, nakon incidenta u elektrani, mnoge žene su se iz straha od posledica odlučile na abortus.
Abortusi željenih trudnoća nakon černobilske katastrofe
Prema članku „The Journal of Nuclear Medicine” iz 1987. godine, u zapadnoj Evropi je nakon katastrofe prekinuto čak nekoliko stotina hiljada željenih trudnoća. Lekari su obavestili pacijente da bi radioaktivnost u Černobilu mogla da predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje njihove dece koja će se roditi u budućnosti.
- Pored operacione sale na ginekološkom odeljenju videli smo veliku konzervu koja se inače koristi u selima za prevoz mleka. Otvorila sam poklopac ove konzerve i videla da ima fetusa - rekla je Natalija Manzurova u svojim sećanjima na istraživanje kontaminirane zone u Pripjatu.
Mesec dana nakon katastrofe samo u sovjetskoj Ukrajini, hiljadu žena više od dosadašnje statistike izvršilo je abortus. Neke pre napuštanja okolnih gradova, druge ubrzo potom, u različitim fazama trudnoće. To je bio rezultat nepoverenja u vlasti u koje nisu verovali ni sami lekari.
Černobil i natalitet
Još jedan od najvećih zdravstvenih efekata katastrofe u Černobilju je kriza mentalnog zdravlja, pokazuju istraživanja . Bi-Bi-Si je 2021. godine rekao da ukrajinska vlada trenutno isplaćuje naknade za 36.525 žena za koje se veruje da su udovice muškaraca koji su umrli od posledica katastrofe u Černobilju.
Veće stope samoubistava prijavljene su među likvidatorima koji su bili uključeni u čišćenje okoline fabrike, a oni koji su živeli u pogođenim područjima imali su veću stopu problema sa alkoholom i lošije mentalno zdravlje.
Trend pobačaja posle katastrofe uticao je na natalitet u Sovjetskom Savezu, ali čak i u zemljama poput Mađarske, Grčke, Danske i Italije, gde su žene prekidale trudnoću iz straha od posledica radijacije.
Černobilska tragedija uticala je na stvarnost mnogih evropskih žena i njihovih porodica.
BONUS VIDEO