"Nemam materinski instinkt, pomisao na trudnoću mi je mučna": Milica ne želi decu, kažu joj da je SEBIČNA, a evo kako im je odgovorila

„Zovem se Milica. Zdrava sam. Udata. Volimo se. I zamislite, ne želimo decu. Nikada nisam imala materinski instinkt, a sama pomisao na svoju trudnoću mi je bila mučna. Suprug i ja dobro zarađujemo, kupili smo svoj stan, imamo dvoje kola i bar četiri pet puta godišnje putujemo po svetu.

Ne biram „luksuz“ umesto dece. Svakako bismo imali dovoljno sredstava da putujemo i sa decom, samo što nam to nije potrebno. Ne smatram da je žena rođena da rađa, kao ni da je muškarac nastao da bi plodio žene. Ne smatram da je to naša dužnost.

Ako decu pravite iz „dužnosti“ , zahvalnosti ili da biste muža usrećili, imam loše vesti za vas – ne čeka vas happy end.

Rođeni smo da odaberemo svoj put i živimo život onako kako nam najviše odgovara kako bismo bili srećni. Volim svoj mir. Kad se vratim kući nakon teškog dana sa posla, opustim se uz čaj i omiljenu knjigu. Ili napunim kadu u tišini.  Izlazim sa prijateljicama bez histerije da li će sve biti u redu sa bebom dok ja nisam tu.

Suprug i ja se volimo kao prvog dana i sasvim smo dovoljni jedno drugome. Verovatno podsvesno verujem da bi dete poremetilo tu idilu. Dosta bi se sve promenilo, a ja to ne želim.

 

Smatram da je iskrena ljubav između dvoje partnera podjednako jaka, bez obzira na to imaju li decu ili ne.

Dugogodišnja prijateljica mi je jednom prilikom rekla da sam sebična, da treba da me bude stid jer mogu da rodim, ali neću, a toliko žena bi sve dalo da mogu da se ostvare kao majke. Rekla mi je da je poenta života ostaviti nešto iza sebe, a ne potrošiti sve na sopstvena zadovoljstva.

Nisam sigurna da znam smisao života, ali sam sigurna da nije u udovoljavanju tuđim željama koje se kose sa mojim. Odbijam da budem nesrećna da bih zadovoljila društvo koje to od mene očekuje. Ili roditelje ili prijateljice. Pa i partnera.

Odbijam da obrazlažem svoju intimnu odluku nepoznatim radoznalim ljudima koji bez imalo stida tako nešto pitaju. Prvi put kad sam na pitanje jako drage komšinice: Kad će beba? Je l’ već radite na tome? odgovorila da je se ne tiče, prepordila sam se.

Ponosna sam na svoju odluku i ne stidim je se.

Tačno je da nikada neću doživeti mnoge jedinstvene trenutke sa svojim detetom, ali ću poštedeti sebe mnogih trauma, briga, nespavanja, mučenja, a ko zna možda i nekog lošeg iskustva, pa i razvoda.

Svako ima pravo da živi svoj život kako želi. A ja želim da uživam u svemu bez krivice.  Da bez griže saveti ulažem u svoje zdravlje i lepotu i u zagrljaju svog supruga.

Da svoju intimu gradimo i negujemo na drugi način.