Sada već Mitropolit Joanikije rođen je 20. aprila 1959. godine u Velimlju, u Banjanima, nadomak Nikšića.
Svetovno ime mu je Jovan Mićović. Otac Savo i majka Vidosava (Koprivica) izrodili su i iškolovali šestoro dece – svako je završilo fakultet.
Bio je najmlađe dete u porodici. Stariji brat Momčilo imao je 14 godina kad je on rođen. Sestre Nada i Danica trudile su se da ga od svega zaštite.
- Odrastao sam na selu, u zdravoj, patrirajhalnoj atmosferi, uz gusle, gde se mnogo čitalo, ali, bogami i radilo - rekao je Joanikije jednom prilikom.
Mićovići su sa Durmitora, ali su davno prešli u selo Prigradina u Banjanima, najmlađem crnogorskom plemenu. Majka vladike Joanikija, takođe, potiče iz Banjana, iz bratstva Koprivice koje je dalo mnogo sveštenika, a jedan od njih je patrijarh Arsenije IV Jovanović zvani “Šakabenta”, sin popa Jovana Koprivice (otud Jovanović) iz sela Šaka u Banjanima.
- Prema legendi, koja ima i istorijsku osnovu, mi Koprivice smo od Jele, kćerke cara Lazara i Miloša Obilića. Bežeći od Turaka, Jela se porodila u reonu Banjana, a tek rođeno muško dete predala je jednoj čobanici koja je to čedo podigla - prepričava se sa kolena na kolena u ovom najbrojnijem banjskom bratstvu.
Mitropolit Joanikije završio je osnovnu školu “Rade Perović” na Velimlju, gimnaziju u Nikšiću. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1990. godine, apsolvirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Govori ruski, grčki, nemački.
Slavi Svetog arhangela Mihaila. - Svi smo mi preko krštenja postali članovi crkve Božje, učlanjeni u tu zajednicu kojoj je glava Isus Hristos. A zajednica crkve božje je najskuplja, najvrednija, večna i neuništiva, sve druge zajednice, pa i porodične, budu privremene… Zato što verujem u Boga, verujem i u čoveka. I ne samo onog koji dolazi u crkvu, već svakog, jer svaki čovek je bogolik i ima potencijale kojih nije ni svestan - kaže on.
Zamonašio se 30. oktobra 1990. u manastiru Ćelija Piperska, kad je uzeo ime Joanikije, po Prepodobnom Joanikiju Velikom, svetitelju iz devetog veka koji je, prema hrišanskom verovanju, od Boga dobio veliki dar – čudotvorstva. Inače, ime Joanikije je nastalo od grčke reči “ioannikios”, u značenju “nosilac svete blagodeti”.
- Majka je oduvek imala predosećaj da ću se zamonašiti. Radovala se kad sam upisao Teološki fakultet i kad je videla da posećujem svetinje, idem u manastir Ostrog i da poznajem dosta duhovnika i sveštenika, ali je govorila: ‘Nećeš se ti zamonašiti, ne dao Bog.’ Kad sam joj, posle dugog razmišljanja i kad se to više nije moglo odlagati, saopštio da je sve spremno da se zamonašim, primila je to sa velikim, majčinskim uzbuđenjem. ‘Sine, ako je to tvoj izbor, neka je blagosloveno i neka ti je srećno’, rekla mi je sa suzama u očima. Bio sam radostan što je tako brzo uspela da savlada sebe. Otac mi je isto tako rekao i zaplakao je. To mi je bilo jako teško. Majka je sto puta zaplakala, ali to sam nekako mogao da podnesem, njoj je bilo lako zaplakati. Ali, kad sam video da mi je otac zaplakao bilo mi je veoma teško. Ipak, odlučeno je, sve je bilo jasno i tih nekoliko trenutaka je prošlo. Posle nikad više nije bilo nikakvih komenatara na to. Kasnije su moji roditelji bili radosni i to mnogo pre nego što sam postao episkop. Čuvši da ću postati vladika, otac je znao da prokomentariše ‘Ostavi ti tu priču, i to što si primio, i to ti je mnogo’. Naravno, zahvalan sam mu za usmeravanje, a godinama kasnije sam zaključio da to jeste teško za roditelje. Roditeljski instikt radi. Međutim, kad roditelji vide da je to izbor njihovog deteta i da je ono sigurno na tom putu, njihovo se srce pomiri, a kasnije i razum. Razum se malo buni, ali srce je dublje od razuma - prisetio se Joanikije.
U čin đakona rukopoložen je 7. februara 1991, deset dana kasnije i u čin jeromonaha – kad je postavljen i za v.d. nastojatelja manastira Savina. Naredne, 1992. godine, 1. septembra postavljen je za nastojatelja Cetinjskog manastira, nastavnika i glavnog vaspitača u novoobnovljenoj Cetinjskoj bogosloviji. Septembra 1995. unapređen je u čin protosinđela i postavljen za v.d. rektora Cetinjske bogoslovije.
Za vikarnog episkopa budimljanskog izabrao ga je Sveti arhijerejski sabor SPC, na redovnom zasedanju, maja 1999, a u čin episkopa ga je hirotonisao patrijarh srpski, gospodin Pavle, 3. juna 1999. na Cetinju.
- Moja hirotonija je obavljena u vreme kad su bombe treštale nad našom otadžbinom.
Maja 2001, na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora izabran je za adminsitratora Eparhije budimljansko-nikšićke, a u tron episkopa budimljansko-nikšićkih, kao 23 arhijerej, ustoličen je 2002. godine, na praznik Svete Marije Magdalene.
Za dve decenije koliko je na tronu ove eparhije u njoj su obnovljeni i izgrađeni mnogi hramovi, osnovano je udruženje “Knez Miroslav”, brojna kola srpskih sestara, crkveni horovi, pokrenut je časopis “Sveviđe”. Sa kompanijom “Mona” 2007. godine ustanovio je prestižnu književnu nagradu “Izviiskra Njegoševa” koja se od te godine dodeljuje svakog 12. maja, na Dan Svetog Vasilija Ostroškog.
Povodom dvadesetogodišnjice njegove arhijerejske službe prošle godine je objavljena njegova knjiga “Svetlost svetli u tami”.
Dve godine, od 2015. do 2017. bio je i glavni administrator Eparhije mileševske.Član Svetog arhijerijskog Sinoda SPC bio je u dva mandata (2004-2006. i 2012-2014.).
Otkad je u Crnoj Gori usvojen Zakon o slobodi veroispovesti najčešće predvodi narod u molebanima i litijama, a posle one 12. maja, koja se tradicionalno organizuje u čast velikog svetitelja Svetog Vasilija Ostroškog, episkop Joanikije je uhapšen zajedno sa sveštenicima: Slobodanom Jokićem, Draganom Krušićem, Vasilijem Brborićem, Danilom Zirojevićem, Željkom Rojevićem, Ostojom Kneževićem, Nikolom Marojevićem i Mirkom Vukotićem.
- Episkop sije reč božiju, sabira i nadahnjuje narod, objedinjuje njegove sile, mora da ima inicijativu, određuje ciljeve koje treba postići i, što je veoma važno, treba da se trudi oko svega u slavu božiju zajedno sa svojom pastvom - kaže on.
NAJPONOSNIJI JE NA: narod koji se vratio veri. - Bezbožnici u naše vreme žele da prave svoje crkve… Kad su počeli da guraju Dedeića i njegovu družinu u svako selo, nama su učinili korist, jer naš narod se probudio. Mnogi su bili potpuno ravdnoušni prema veri, a kad su ove počeli da guraju, ljudi su rekli: ‘Ovo neću’. Naš narod se probudio - besedio je, a preneo indeks.rs .
Mitropolit Joanikije je prvi episkop koji je na društvenim mrežama dobio svoju stranicu pod nazivom: “Episkopa Joanikija za patrijarha”. Uzme li se u obzir da je i u crkvenim krugovima poznat kao staložen i tih čovek koga bi mnogi u SPC rado videli na njenom čelu i da je u anale crnogorske novije istorije već upisan kao prvi srpski vladika koji je uhapšen u 21. veku u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, o vladici Joanikiju ćemo tek slušati, a u pritvor ga je poslao tužilac Stevan Šekarić, koga je episkop-budimljansko nikšićki krstio. Braća arhijereji zovu ga Molitvenik.
Međunarodna kadrovska akademija iz Kijeva dodelila počasni doktorat u decembru 2002. godine.
Danas 05.09.2021 godine. pored svake prepreke i protesta, demonstracija, Joanikije je ustoličen na Cetinju i postao je Mitropolit crnogorsko-primorski