Čim počne da pada veče, nebo da tamni, beba i mama treba da se sklone u kuću jer noć je vreme za nesmirene duše koje vrebaju naokolo.
Verovali ili ne, ovo verovanje stvarno ima korene duboko u istoriji kada su ljudi verovali u duhove i demone i smatrali da je zalazak sunca otvaranje kapije zla u naš svet. I tako se kroz vreme prenosilo verovanje da bebe i porodilje ne smeju da budu napolju kada je smiraj dana i noć.
Osim kod nas, ova bapska priča je veoma česta i u Indiji, ali tamo je i dalje veoma zastupljena. Porodilje i bebe se pri zalasku sunca sklanjaju u kuću, zavese se navlače na prozore i pale se svetla i lampe da oteraju zlo. Verovanje je toliko snažno da smatraju da zalazak sunca stvarno može da našteti bebi i izazove telesna oštećenja.
No osim posledica po fizičko zdravlje, javljaju se i psihički problemi kod porodilja. Nezainteresovanost za bebu, tuga, očaj, iscrpljenost, ravnodušnost – može se reći da je u “dejstvu mračnih sila” medicina danas lako prepoznaje simptome postporođajne depresije.
Prema tome, iako je veoma staro, ovo verovanje nema potvrde od strane naučnih ili bilo kojih drugih istraživanja pa možemo reći da je ova bapska priča, samo priča!
