Prepodobni Ksenofont i Marija bili su ugledni i bogati građani Carigrada i živeli su u 5. veku. Priča kaže da su bili veliki hrišćani i da su svu svoju pažnju posvetili tome da i sinove – Jovana i Arkadija, vaspitaju u istom duhu.
Međutim, kada su im deca odrasla, porodicu je zadesila velika nesreća – brod kojim su Jovan i Arkadije plovili ka Bejrutu u kome je trebalo da nastave školovanje zahvatila je velika oluja.
Momci su se spasli, ali su ih talasi izbacili na različite obele, tako da su obojica mislili da je onaj drugi poginuo. Kako su braća bila veoma privržena jedan drugom, od tuge su obojica rešili da se zamonaše i u veri pronađu utehu za svoj bol.
Sa druge strane, Ksenofont i Marija su mislili da su im se oba sina udavila. Skrhani tugom, nakon dve godine su došli u Jerusalim da se poklone svetinjama. Slučajem, bilo je to u isto vreme kada su i Jovan i Arkadije došli u ovaj grad.
I tako se u Jerusalimu, prema priči, dogodilo veliko čudo i ponovno spajanje ove porodice. Prvo su se susreli Jovan i Arkadije, a onda i Ksenofont i Marija sa njima.
Presrećni roditelji su tada shvatili da su deca najveće blago koje čovek može da ima i sve svoje bogatstvo su razdelili siromašnima pa su se i oni zamonašili.
Praznik koji povezuje porodicu
Članovi ove čestite porodice živeli su posvećeni Bogu sve do kraja svog života. NJihov praznik danas je praznik svakom doma u kome vlada mir i sloga i u kome spone ljubavi povezuju roditelje i njihovu decu.
U staroj Srbiji je postojao običaj koji se ponegde i do danas održao da porodice danas zajedno odlaze u crkvu i pale sveće – roditelji za Ksenofonta i Mariju, a deca za Jovana i Arkadija. Svi bi trebalo da se pomole za zdravlje i da ostatak dana provedu zajedno u šetnji i druženju. Veruje se da će članove te porodice sreća pratiti preko cele godine.
