Milojica Višnjić je samohrani otac dva dečaka, Milana i Veljka. Sa njima i svojom majkom Biserkom živi u selu Koritnik, gde svakodnevno, bez pomoći, gradi njihov život nakon tragedije koja ih je zadesila.
Njegova životna priča počinje poznanstvom sa Jelenom, čiji mu je broj telefona dao prijatelj. Ona je tada imala 29 godina. Vremenom su se zbližili, zasnovali porodicu i dobili dva sina. Delovalo je da imaju stabilan život i planove za budućnost.
Sve se promenilo u trenutku kada je Jeleni preminuo otac, koji je živeo u Beranima. Otišla je tamo na pomen, na 40 dana, uz dogovor da se nakon toga vrati kući. Međutim, povratka nije bilo.
Printscreen/Youtube
Milojica ju je bezuspešno zvao. Telefon je bio isključen. Kada je krenuo u susret i čekao je u Raški, saznao je da je autobus iz Berana već prošao. Nedugo zatim, zazvonio mu je telefon.
– Pozvala me je njena prijateljica. Rekla mi je: „Višnjiću, gde si? Ja čekam Jelenu.“ A onda mi je rekla: „Ona se udala. Nemoj da se nadaš, vraćaj se kući.“ Kad sam se vratio, rekao sam majci da svi naši planovi moraju da stanu. Deca su nam jedini prioritet – ispričao je Milojica.
Sud je kasnije odlučio da deca ostanu sa ocem. Iako je majci određena alimentacija, Milojica nije želeo da je prima.
– Ona nikada nije pozvala da pita za decu. Sud je insistirao da se alimentacija odredi zbog dece, ali Milojica to nije hteo, niti sam mu ja dozvolila – kaže baka Biserka.
Nekoliko godina kasnije stigla je još jedna teška vest – Jelena je preminula.
– Sedeli smo majka i ja, pili kafu, kada mi je stigla poruka od njenih komšija da je umrla. Stariji sin je slučajno pročitao poruku. Zagrlio je brata i rekao: „Brate, nama je majka umrla.“ Izašli su napolje zagrljeni i plakali. Tad sam i ja zaplakao. Ne zbog sebe, već zbog njih. Nisu je zapamtili. Nisu stigli da je upoznaju – rekao je Milojica.
Danas, Milan i Veljko, kao i većina dečaka njihovih godina, najviše vole fudbal i sanjaju da jednog dana postanu profesionalni igrači. Njihova priča dirnula je i javnost, a u emisiji „Hajde da se volimo“ dobili su i posebnu poruku podrške od reprezentativca Nemanje Radonjića:
– Ćao, veliki pozdrav za Milana i Veljka. Verujte u sebe i nadam se da ćemo se uskoro videti na Marakani. Veliki pozdrav od mene – poručio im je Radonjić.
Priča porodice Višnjić je priča o gubitku, ali i o snazi, ljubavi i borbi jednog oca i bake koji su deci postali ceo svet.
povezane vesti
