O tome da Japanci žive dugo verovatno ne treba nikome posebno objašnjavati. To je jedna od poznatih činjenica potvrđena demografskim podacima, a ne samo stereotip. Pitanje koje se često postavlja glasi: šta to Japanci rade drugačije, pa žive toliko dugo? Odgovor je višeslojan, a Marta Zaraška, autorka knjige „Tajna dugovečnosti“, pokušala je da ga pronađe.
Japanska dugovečnost nije uvek bila pravilo
Ako tragate za knjigom o dugom životu, velika je šansa da će se Japan naći u naslovu. I to s razlogom – sa prosečnim životnim vekom od 84,2 godine, Japanci su bili svetski rekorderi. Za poređenje, Amerikanci u proseku žive skoro šest godina kraće, Britanci tri, a Kanađani oko godinu i po.
I po broju stogodišnjaka Japan je u samom vrhu. Tokom rada na knjizi, Zaraška je zabeležila i smrt najstarije osobe na svetu – Japanke od 117 godina, starije čak i od same Australije.
Ali nije oduvek bilo tako. Nakon Drugog svetskog rata, prosečni Japanac je živeo oko 50, a Japanka 54 godine. Tek s ekonomskim napretkom sredinom 20. veka i razvojem zdravstvenog sistema, prosečni životni vek je naglo porastao. Već 1986. godine, Japanke su bile prve u svetu po dužini života.
Ishrana i zdravstvo – deo uspeha
Zahvaljujući obaveznom zdravstvenom osiguranju i redovnim sistematskim pregledima, smrtnost od zaraznih bolesti se drastično smanjila. Prevencija je postala deo svakodnevice – tri miliona ljudi godišnje prolazi kroz celodnevne preglede, uključujući rendgen, krvne testove i kolonoskopije.
Kada je reč o ishrani, iako Japanci konzumiraju više soli nego što je preporučeno, njihova ishrana se bazira na ribi, povrću, algama i soji, uz vrlo malo mesa i mlečnih proizvoda. Primenjuju i pravilo „hara hachi bu“ – prestaju da jedu kada su 80% siti.
Genetika i telesna građa – važan faktor
Pored načina života, ključnu ulogu ipak ima genetika. Neki geni, poput retke varijante ApoE4 povezane sa srčanim bolestima, znatno su ređi među Japancima. Takođe, prisustvo gena iz grupe FOXO češće je kod njih, a nauka ih povezuje sa dugovečnošću.
Zanimljivo je i to da je prosečan Japanac nižeg rasta u odnosu na zapadnjake, što bi moglo igrati važnu ulogu u dugovečnosti. Istraživanja pokazuju da niže osobe, poput Grka i Italijana u Australiji, žive i do četiri godine duže od viših sunarodnika. Niži rast, izgleda, štedi organizam – od srca do zglobova – i smanjuje metaboličko opterećenje tokom života.
Naravno, ni japanski genetski potencijal nije savršen – imaju predispoziciju ka gojaznosti i dijabetesu, ali zahvaljujući načinu života ti rizici retko dolaze do izražaja. Kada se presele u Sjedinjene Države i usvoje zapadni stil života, rizici od bolesti naglo skaču, što dodatno potvrđuje koliko je životna sredina važna.
Psihičko zdravlje i društvene veze
Japanska poslovica kaže: „Yamai wa ki kara“ – bolest i zdravlje kreću iz glave. I zaista, njihova kultura neguje snažne društvene veze i zajedništvo, što pozitivno utiče na mentalno i fizičko zdravlje.
U tokijskom predgrađu Macudo, penzioneri svakodnevno posećuju lokalni centar za starije: kuvaju, vežbaju tai-či, bave se baštovanstvom i ručnim radom. Osamdesetčetvorogodišnja Mičiko dolazi zbog, kako kaže, „prijateljstva i pokretanja mišića“. Takve aktivnosti ne samo da čuvaju telo, već značajno smanjuju rizik od demencije – i do 40 odsto, pokazala su istraživanja.
Ikigai – smisao koji produžava život
Posebna filozofija koja doprinosi japanskoj dugovečnosti je ikigai – osećaj svrhe i zadovoljstva u životu. Za razliku od zapadne ideje o „samorealizaciji“, ikigai se više odnosi na to da budemo korisni drugima i doprinesemo zajednici.
Čak 88% Japanaca starijih od 65 godina tvrdi da ima svoj ikigai. Bilo da je to baštovanstvo, čuvanje unuka ili volontiranje, ikigai čuva duh i zdravlje. Studije pokazuju da ljudi koji ga imaju imaju i do 50% manju verovatnoću da će umreti u narednim godinama – efekat jači čak i od prestanka pušenja.
Zato japansko Ministarstvo zdravlja danas promoviše ikigai kao deo nacionalne strategije za očuvanje zdravlja.
Japanska formula za dug život – ukratko:
Genetika i telesna konstitucija (manji rast, povoljne genetske varijante)
Zdrava, umerena ishrana i redovni pregledi
Snažne društvene veze i svakodnevna socijalna uključenost
Mentalna smirenost, optimizam i osećaj svrhe – ikigai
Japanci su, čini se, pronašli savršen balans – između tela, uma i zajednice.
