Jesam li dovoljno dobra mama? Skrivena anksioznost i teret koji nosimo u sebi

Ako ti srce preskoči kada dete krene na izlet, ako ti se dlanovi znoje dok prelaziš most i u glavi projiciraš crne scenarije, ili ako imaš osećaj da uvek moraš „još samo nešto da uradiš“ da bi sve bilo u redu – onda znaš o čemu pričamo. To nije obična briga. Nije ni „malo više stresa“. To je high-functioning anxiety ili skrivena anksioznost – stanje u kojem se spolja činiš stabilno, sposobno, pa čak i organizovano, ali iznutra te izjeda stalna napetost, kontrola i osećaj da nisi „dovoljna“.

Skrivena anksioznost nosi osmeh na licu

Zamisli lavinu emocija koje se pokreću čim tvoj mozak detektuje moguću opasnost – ne stvarnu, nego potencijalnu. Nisi ni zakoračila iz stana, a već ti misli jure: „Jesu li pojeli dovoljno? Šta ako padne? Šta ako zakasnimo? Šta ako…?“

High-functioning anxiety nije dijagnoza u klasičnom smislu, ali stručnjaci i terapeuti širom sveta sve češće govore o njoj. Posebno kada je reč o ženama i majkama. Ona se ne vidi jer „funkcionišeš“. Ali cena toga je visoka: iscrpljenost, nesanica, osećaj unutrašnjeg haosa, hronična krivica i preispitivanje.

Zašto je skrivena anksioznost češća baš kod majki?

Nismo rođene sa tim osećajem krivice – on se stvara. Društvo šalje poruku da moraš biti sve: nežna i jaka, posvećena i ambiciozna, prisutna i produktivna. Uz to, digitalni svet neprestano nas bombarduje savetima, upozorenjima i slikama „idealnog roditeljstva“.

Prema istraživanju Američke psihološke asocijacije (APA), žene u roditeljskom uzrastu češće prijavljuju simptome anksioznosti nego muškarci, a mnoge nikada ne traže pomoć. Jedno britansko istraživanje iz 2020. godine (University of Cambridge) pokazuje da više od 60% majki koje deluju „normalno“ zapravo svakodnevno iskuse anksiozne misli i emocionalnu iscrpljenost, ali retko to priznaju – čak i same sebi, piši nazdravlje.hr.

Kako se skrivena anksioznost manifestuje?

Neke majke će to nazvati „preopterećenost“, druge „pretjerana briga“. Ali evo nekoliko jasnih znakova koji se često javljaju kod onih koje imaju high-functioning anxiety ili skrivenu anksioznost:

• Neprestano planiranje – i najboljih i najgorih scenarija
• Osećaj da nikada nemaš „pravo“ na pauzu
• Unutrašnji glas koji ti stalno govori: „Ako popustiš, sve će se raspasti“
• Teškoće s odmaranjem, čak i kad za to imaš priliku

Telesni simptomi: nesanica, zatezanje u grudima, ubrzan puls, tenzijske glavobolje, hronični umor, nedostatak vazduha

Perfekcionizam: ništa nije „dovoljno dobro“, pa ni ti sama

Skrivena anksioznost kod majki nije slabost – to je reakcija na preopterećenje

Naš mozak ne pravi razliku između stvarne i zamišljene opasnosti – reaguje jednako. Kada osećamo da nismo u kontroli, aktivira se amigdala (centar za strah). A majke često osećaju da je odgovornost ogromna, da nemaju pravo na grešku.

Međutim, problem je u tome što živimo u svetu koji ne priznaje nevidljive borbe – ako se ne vidi, onda „nije stvarno“. A zapravo, najtiše borbe su one koje najviše bole.

Šta možeš da uradiš da sebi olakšaš?

Ne nudimo rešenja tipa „idi na jogu i biće ti lakše“. Anksioznost zahteva iskreni, svakodnevni rad sa sobom. Ali postoje konkretni koraci koji mogu pomoći:

Imenuj svoju anksioznost
Umesto da je guraš pod tepih, reci sebi: „Ovo je anksioznost, nije stvarnost.“ Već sama ta rečenica može razbiti njen intenzitet.

Diši svesno
Isprobaj tehniku disanja 4-7-8 (udahni 4 sekunde, zadrži 7, izdahni 8). Možeš to uraditi u autu, WC-u ili dok pereš sudove. Telo tada dobija signal: „Sigurna sam.“

Odbaci kult perfekcionizma

Dete ne treba savršenu mamu. Treba dovoljno dobru mamu – onu koja zna da stane, kaže „ne mogu“ i pokaže da je i ona čovek.

Postavi granice (i prema sebi)
Ne moraš odgovarati na poruke odmah. Ne moraš ići na svaki rođendan. Ne moraš svaki vikend imati plan. Imaš pravo na dosadu i tišinu, ne moraš biti dostupna 24/7.

Razgovaraj s nekim – bez filtera
To može biti prijateljica, terapeut, partner. Bitno je da ne glumiš da si dobro kada nisi.

Obrati pažnju na telo

Telo ti uvek šalje signale o tome šta tvoj um pokušava da ignoriše. Ako si stalno napeta, razdražljiva, fizički iscrpljena – to nije normalno stanje. To je signal da ti treba odmor.

Nisi sama

Ako ovo čitaš i osećaš da si ti ta – znaj da nisi slaba, niti „drama queen“. Nisi „hipersenzibilna“. Samo si umorna žena koja se trudi i voli. A ponekad je baš to previše za jedno telo i jedan um. Nemoj čekati da anksioznost postane tvoj svakodnevni glas. Poslušaj je; ne zato što ti govori istinu, već zato što ti pokušava reći da je vreme da zastaneš.

Jer biti majka znači biti i čovek. I imati pravo na granice, ranjivost i pomoć.

Kviz: Imaš li skrivenu anksioznost?

Označi slovo (A, B ili C) uz onaj odgovor koji ti najviše odgovara u većini situacija.

Kad tvoje dete ide na izlet sa školom ili vrtićem, kako se osećaš?
A - Srećna sam zbog njega i verujem vaspitačima.
B - Malo sam zabrinuta, ali trudim se da ne razmišljam previše.
C - Nervozna sam, često proveravam poruke i razmišljam šta sve može poći po zlu.

Kako ti izgleda vožnja autoputem ili prelazak mosta?
A - Opušteno, volim vožnju i posmatranje pejzaža.
B - Blago sam napeta, ali nije mi to velika stvar.
C - Osećam nelagodnost, ruke mi se znoje, često zamišljam crne scenarije.

Kako pristupaš zadacima i obavezama?
A - Planiram racionalno i rešavam stvari bez panike.
B - Ponekad me preplave obaveze, ali se nekako snađem.
C - Opsesivno planiram, stalno razmišljam o svemu što još nisam uradila.

Šta osećaš kad ti neko uputi kritiku?
A - Učim iz toga i idem dalje.
B - U tom trenutku me pogodi, ali brzo prođe.
C - Osećam se povređeno i dugo analiziram svaku reč.

Imaš slobodno popodne – kako ga provodiš?
A - Odmaram, gledam seriju, čitam ili šetam.
B - Pokušavam da se opustim, ali mi mozak stalno vrti „šta sve još moram“.
C - Slobodno vreme me uznemirava – osećam da uvek nešto treba da