Prava ljubav može nam se desiti bilo kad i bilo gde. Pravi primer za to jesu Italijan Alfonso Paćela I Srpkinja Tamara Biljman. Oni su upravo taj prelepi osećaj doživeli na Krfu, na jednom sasvim naizgled običnom putovanju koje je zauvek promenilo njihov život. Nisu ni znali da će se na ovom predivnom ostrvu desiti ljubav za sva vremena.
Sudbinski susret na Krfu
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
NEODOLJIVI KOLAČ SA PISTAĆIMA Osvežavajući desert kao osmišljen za proleće, bićete oduševljeni
BAKLAVA ČIZKEJK Fenomenalna poslastica od koje će vam poći voda na usta, za sve prilike
AJMOKAC SA SPANAĆEM I PILETINOM Rapsodija ukusa u svakom zalogaju, za ručak koji se pamti
“Upoznao sam Tamaru u avgustu 2018. godine, tokom odmora na Krfu u Grčkoj. Bio je to jedan od onih putovanja koja organizuješ bez velikih očekivanja, samo da malo pobegneš od svakodnevice… a na kraju ti promeni život“, otkriva Alfonso.
Kako dalje navodi, njen pogled ga je pogodio kao grom.
„Upoznali smo se sasvim slučajno, usred blještavog sunca i mirisa mora koji je lebdeo u vazduhu. Bio je to onaj pogled koji te pogodi kao grom: susret očima i u tom trenutku sve drugo je nestalo. Od tada je bilo nemoguće ignorisati osećaj da se nešto posebno dešava. Bila je to ljubav na prvi pogled, ona prava, retka, koja se desi samo jednom u životu i zauvek ti ostane u srcu“, kaže ovaj simpatični Italijan.
Uskrs -praznik obnove, nade i tradicije
S obzirom na to da je katolik, za Alfonsa Uskrs uvek ima duboko značenje.
„Kao katoliku, Uskrs za mene uvek ima duboko značenje. To je praznik obnove, nade, ali i porodice i tradicije. Rođen sam u Kampaniji, u zemlji gde se svaki praznik slavi – i to najviše – za stolom. Tokom Uskrsa, kuća bi bila ispunjena mirisima: sveže pečenog kasatijela, jagnjetine iz rerne, pastijera koje su bake spremale s ljubavlju. Ali više od hrane, to je bio trenutak kada smo se okupljali, usporavali tempo, bili zaista prisutni. Uskrs za mene nije samo datum u kalendaru – to je kolektivna uspomena, ispunjena verom, ljubavlju i ukusima koje nosim u srcu gde god da se nalazim“.
Kako se u Kampaniji slavi Uskrs
Kako sam Alfonso navodi postoje razlike između italijanskog i srpskog Uskrsa, i imati priliku da ih doživi obe je pravo bogatstvo. Kada je reč o veri, prva očigledna razlika je datum: u Srbiji, gde većina stanovništva slavi pravoslavni Uskrs po julijanskom kalendaru, praznik često pada jednu ili dve nedelje kasnije u odnosu na katolički. Ali bez obzira na kalendar, suština praznika ostaje ista – slavljenje obnove, svetlosti koja dolazi posle tame.
„U Kampaniji, gde sam rođen, praznik često počinje bogatim doručkom, a zatim se nastavlja jelima pripremljenim kod kuće, rustičnim i punim ukusa: slane pite, kuvana jaja, “pizze rustiche” punjene sirom i suhomesnatim proizvodima, i naravno mirisni kolači poput pastijere ili čokoladna uskršnja jaja za najmlađe“, otkriva Alfonso.
"Pizze rustiche" i mirisna pogača
Kako nam je Alfonso otkrio, proslaviće ga u svom domu, sa svojom suprugom i detetom. Tu će biti i svakako nezaobilazna bogata trpeza koja će predstavljati savršeni spoj srpskih i italijanskih jela.
„Zamislite sto bogato postavljen, sa jedne strane jaja ofarbana za Uskrs i pečena jagnjetina, a s druge napolitanska pastijera tek izašla iz rerne, lazanje koje ne mogu da izostanu na italijanskoj trpezi, a možda i domaće pizze rustiche, koje podsećaju na toplinu mog kraja. Tu su i pogače, meki i mirisni hleb, koji će pratiti svaki zalogaj, dok se uz to dodaju srpske poslastice koje zaokružuju obrok sa daškom tradicionalne slatkoće. Svaki zalogaj, svaki ukus, biće simbol našeg susreta: Italija koju nosim u srcu i Srbija koja je postala moj dom. Ručak koji priča o tome ko smo, odakle dolazimo i šta smo postali, spajajući porodične korene i gastronomske tradicije dve zemlje koje su danas postale jedna“, kaže Alfonso.
Najviše mu se sviđa farbanje jaja
Što se tiče konkretno pravoslavnog Uskrsa, Alfonso nam je otkrio da mu se najviše dopada tradicija farbanja jaja.
„Najviše mi se sviđa na pravoslavnom Uskrsu upravo bojenje jaja. To je tradicija koju volim, a prošle godine je postala još posebnija, upravo od kada je naš sin rođen. Jedva čekam ove godine da zajedno sa njim farbamo jaja. Siguran sam da će biti oduševljen. Ova tradicija dobija dublje značenje svake godine, postajući prilika da se svi zabavimo zajedno, da stvorimo uspomene koje će trajati. To je način da mu prenesemo značaj tradicija, da mu pokažemo korene kulture koja spaja porodicu i zajednicu“, ushićeno nam je ispričao Alfonso.
