Na Badnji dan obavezno je postiti, a trpeza za Badnje veče treba da bude skromna, ali sa određenim jelima koja imaju simboličko značenje.
Etnolog Veselin Čajkanović ističe nekoliko ključnih jela koja se tradicionalno pripremaju. Među njima su tucani pasulj, kiseo kupus, pita od oraha (ili višanja u nekim domaćinstvima) i riba.
U boljevačkom okrugu pečena bundeva ne sme da izostane, jer se smatra da deca tokom godine neće imati kraste na glavi ako je jedu. Ovaj običaj je prisutan i u drugim krajevima. Takođe, na trpezi se mora naći i med, koji se jede sa orasima, a nakon Badnje večeri se čuva kao lek.
Tradicionalni običaj pred večerom je da domaćin uzme sito sa orasima, odabere četiri oraha i baci ih u svaki ćošak. Ovaj čin potiče iz narodnih verovanja, gde orah simbolizuje zaštitu od zlih sila i loše energije. Takođe, orah se jede samo na Badnje veče, kako bi se sprečili čirevi.
Pasulj na trpezi ima simboliku povezanu sa dušama pokojnika, a med i riba takođe nose ritualno značenje. Riba, naročito, ima veze sa simbolikom Isusa Hrista.
Takođe, važno je da piće na stolu, poput rakije ili vina, ne bude popijeno do kraja, a poslednja čaša se vraća nazad. Ovaj običaj se tumači kao podsećanje na krv, a vino se ne sme prosipati ili bacati.
Za vreme jela niko ne ustaje, svi čekaju jedni druge, a obrok se završava istovremeno, čime se naglašava važnost porodične sloge i zajedništva na Badnje veče.
