Usamljenost je univerzalan problem koji pogađa ljude svih uzrasta i društvenih grupa, a pandemija virusa koraona dodatno je naglasila ovaj izazov. Iako su starije osobe često povezivane sa usamljenošću, sve je više mladih koji se suočavaju s ovim problemom, posebno nakon pandemije. Prema podacima Američkog udruženja za mentalne bolesti, 66% populacije u SAD-u izjavilo je da se oseća usamljeno.
Jedna od grupa koje su najpogođenije ovim stanjem sigurno su žene, zbog tradicionalnih uloga koje im se pripisuju tokom praznika, poput organizacije porodičnih događaja i održavanja porodičnih odnosa. U vezi sa ovim psihološkinja Anita Đuković govorila je za Najženu o tome kako usamljenost pogađa singl žene, ali i samohrane majke, kao i one koje su usled nesrećnih okolnosti ostale bez partnera.
— Za mnoge devojke koje su singl, praznici postaju period intenzivnih emocionalnih izazova. Istraživanja pokazuju da društvena očekivanja vezana za ljubavne odnose stvaraju pritisak na one koji nisu u vezi. Mediji i reklame dodatno pojačavaju osećaj izolacije promovišući idealizovane slike "savršene veze". U psihološkom smislu, singl devojke osećaju tzv. emocionalnu deprivaciju, koja se definiše kao nedostatak intimnih i podržavajućih odnosa, posebno u vreme kada se akcenat stavlja na bliskost i zajedništvo. Takođe, one se često suočavaju s pitanjima i komentarima rodbine pa im to pojačava osećaj nepripadanja ili neadekvatnosti. To dalje utiče na njihovo samopoštovanje i dodatno im pogoršava osečaj usamljenosti — počela je ona.
Saveti:
Predlaže se rad na prepoznavanju i zameni negativnih uverenja vezanih za samoću, kao što su: "Moram imati partnera da bih bila srećna." Umesto toga, fokus je na jačanju samopouzdanja i razvoju nezavisnih socijalnih odnosa.
Žene koje su ostale bez partnera
Praznici su za udovice period evociranja prošlih uspomena koje naglašavaju osećaj gubitka. Prema teoriji tugovanja dr Elisabeth Kübler-Ross, osećaji tuge i nostalgije su očekivani, ali praznici kod njih provociraju tzv. sekundarni gubitak, koji uključuje žaljenje zbog gubitka rituala i zajedničkih prazničnih trenutaka.
— Praznici predstavljaju izazov za emocionalno zdravlje jer okruženje naglašava zajedništvo. Udovice koje nisu dobile odgovarajuću socijalnu podršku a bila im je potrebna razvijaju simptome depresije ili anksioznosti. Istraživanja pokazuju da je kod starijih udovica izražen rizik od tzv. komplikovanog tugovanja, koje traje duže od očekivanog i ometa svakodnevno funkcionisanje.
Stručni savet:
On uključuje usmeravanje pažnje na aktivnosti koje donose smisao, poput volontiranja ili uključivanja u grupe podrške. Učenje kako dati novi smisao praznicima im pomaže da pronađu novu svrhu i stabilnost.
Pranici pogađaju i samohrane majke?
Psihiloškinja Đuković kaže da samohrane majke osećaju dvostruki pritisak tokom praznika: emocionalni i finansijski. S jedne strane, žele da praznici budu posebni za njihovu decu, dok s druge strane uglavnom nemaju dovoljno vremena, resursa ili podrške da to ostvare. Prema teoriji stresa i suočavanja (Lazarus i Folkman), ove žene mogu doživeti visok nivo hroničnog stresa jer balansiraju između emocionalnih potreba dece i sopstvenih osećanja usamljenosti.
Shutterstock
— Kod samohranih majki javlja se "majčinska krivica", kada osećaju da ne pružaju dovoljno ili da ne ispunjavaju društvena očekivanja vezana za "idealnu porodicu". Javlja se anksioznost i osećaj izopštenosti, posebno ako nemaju adekvatnu mrežu podrške — naglašava ona.
Saveti za samohrane majke su postavljanje realnih očekivanja, planiranje unapred i uključivanje dece u aktivnosti koje ne zahtevaju velike finansijske troškove, ali imaju emocionalnu vrednost, poput zajedničkog ukrašavanja ili pravljenja ručka.
Kako udaljenost od porodice zbog posla ili privatnih okolnosti utiče na žene tokom praznika?
Žene koje su daleko od porodice suočavaju se s izazovom tzv. "kulturne nostalgije", koja se javlja kada udaljenost ne omogućava prisustvo važnim tradicijama i običajima. Kod njih je uvećan osećaj izolacije i emocionalne praznine. Pored toga, kod žena koje se nalaze u novim sredinama javlja se osećaj nepripadanja, poznatog kao kulturalni šok prazničnog perioda, nadovezala se psihološkinja Anita Đuković.
— Prema istraživanjima o migrantima i zaposlenima u inostranstvu, emocionalni izazovi praznične nostalgije često su povezani s nižim nivoom opšteg zadovoljstva životom. Nedostatak fizičkog prisustva u krugu porodice povećava rizik od socijalne izolacije i simptoma depresije — zaključuje ona.
Saveti:
Rešenja uključuju kreiranje novih tradicija i povezivanje s lokalnom zajednicom, kao i održavanje redovne komunikacije s porodicom putem digitalnih platformi.
Bonus video:
