Materice, praznik koji se obeležava po pravoslavnom kalendaru u nedelju, ima poseban značaj u srpskoj tradiciji. Ovaj dan je posvećen majkama, a običaji koji ga prate često su ispunjeni simboličnim gestovima ljubavi i pažnje.
Srpska pravoslavna crkva i vernici 29. decembra obeležavaju Materice, praznik majki, koji se tradicionalno slavi dve nedelje pre Božića. Kao što su majke nekada vezivale decu na Detinjce, u nedelju deca vezuju majke. Ovim gestom, deca čestitaju majci praznik, a ona im zauzvrat deli poklone – kolače, slatkiše, igračke i druge sitnice, čime se "dreši".
Običaj "vezivanja" i "drešenja" nije samo igra, već duboko simbolizuje ljubav koja povezuje sve članove hrišćanske porodice. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, a potom deli poklone deci, čime se "dreši". Sličan običaj primenjuju i udate žene, koje daruju decu kolačima ili drugim slatkišima.
Na Materice se priprema svečani posni ručak koji okuplja celu porodicu. Praznik je prilika da se obraduju siromašni ili deca bez roditelja. Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece odlazile kod njih, donoseći kolače i darove, dok su ćerke dobijale materijal za haljinu, a zeti košulju.
Postoji verovanje da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu kako bi prizvali potomstvo u narednoj godini. Takođe, u nekim delovima Srbije, naročito u Hercegovini, bio je običaj da se tek venčani parovi zavetuju na Materice/Oce, potvrđujući svoj crkveni venčani zavet.
Za Materice je uobičajeno da sve žene odu na liturgiju u crkvu, gde ih sveštenik pričesti i oprosti od grehova koje su možda počinile tokom prethodne godine. Takođe, postoji verovanje da na Materice treba obući isključivo novu odeću, kako bi se "čisti" ušlo u Novu godinu.
Materice su deo tronedeljnog ciklusa praznika koji se slavi pred Božić, gde su Detinjci, Materice i Očevi povezani. Materice zauzimaju centralno mesto u ovom ciklusu, simbolizujući majku kao čuvara porodične ljubavi i ognjišta, povezivača svih članova porodice, kao i duhovnog mosta između porodice i Isusa Hrista, prema hrišćanskom verovanju.
Ovaj radosni običaj vezivanja podseća nas da ljubav ne može biti prisilno "vezana" i stečena, već da za nju treba nešto učiniti – davati i uzvratiti ljubav.