Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu. Ovo su narodna verovanja i tradicija koja se vezuje za isti dan.
Sveti Georgije pogubljen je 303. godine, zato što je, kao Hristov vojnik, odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru.
Na pravoslavnim ikonama sveti Georgije predstavljen je kako sa krstastim mačem ubija aždaju koja je simbol pagnske vere, dok je na ikoni koja se iznosi na Đurđic predstavljen kako drži koplje u rukama.
Svetac je veoma poštovan u našem narodu. Slavi se dva puta godišnje – 16. novembra po novom kalendaru, kao Đurđic, praznik prenosa moštiju svetitelja u Palestinu i polaganja u velelepni, njemu posvećeni hram, i 6. maja kao Đurđevdan, dan smrti Svetog Georgija, velikomučenika i borca za hrišćanstvo.
Đurđic je slava ili preslava mnogih srpskih mesta i porodica.
Označava početak Vučjih dana ili Mratinaca, dana do Mratindana, 24. novembra.
Običaji i verovanja
Po običajnom kalendaru, u tom periodu, ništa se ne daje iz kuće, žene ne rade ručne radove, obućari i krojači odmaraju. Ne ide se u lov na vukove.
Ako su Mratinci magloviti, zima će biti promenljiva, ako je vedro, zima će biti ljuta.
Prema narodnom verovanju zima dolazi na Đurđic, a odlazi sa Đurđevdanom.
