Istraživanje koje je sproveo Adriano R. Lameira, profesor psihologije na Univerzitetu Vorvik u Engleskoj, otkriva da je ljubljenje nekada bilo evolucijski instinkt, oblik ponašanja koji je služio za negovanje drugih bića.
Lameira je sproveo istraživanje za koje tvrdi da dokazi sugerišu kako ljubljenje nije signal ljubavi u ljudskom smislu. On veruje da je nekada bilo deo metode uklanjanja ušiju, piše New York Post.
Razlog ljubljenja u prošlosti
"Ljubljenje predstavlja preživeli, degenerisani oblik primatskog negovanja koji je zadržao svoj izvorni oblik, kontekst i funkciju," objašnjava.
Studija ponašanja majmuna sugeriše da je ljubljenje zapravo poslednja faza kontakta usana tokom negovanja, kada negovatelj uvlači ustima krzno ili kožu druge jedinke kako bi uklonio otpatke ili parazite.
Lameira procenjuje da su ljudi "počeli da se intimno ljube" pre otprilike četiri miliona godina, a najraniji zapis o ljubljenju može se pronaći u mesopotamskim tekstovima iz oko 2500. godine pre nove ere.
"Kako je ljubljenje postalo intimni čin, ostaje nejasno", rekao je Lameira i dodao da ljubljenje sa "intimnom namerom" predstavlja "poseban slučaj" te su potrebna dalja istraživanja kako bi se razumelo kako su se ljubljenje i se*s isprepleli.
"Danas ljubljenje simbolizuje poverenje i pripadnost", naglašava profesor.