Jovanina poruka roditeljima: Da, dragi mama i tata, vi ste odgovorni za svoje čedo, a ne društvo i škola

Naša verna čitateljka imala je potrebu da sa nekim podeli svoje "svakodnevne roditeljske muke", kao i svoja shvatanja vaspitavanja dece. Roditelji za neuspeh svog deteta uglavnom krive društvo koje ga je ,,povuklo” da gubi dane, profesore koji nemaju razumevanja za njegovu genijalnost i koji su obavezno prestrogi i traže nemoguće, a da nijednog momenta ne upru prstom u sebe i tu vide glavnog krivca za neuspeh svog milog čeda.

"Ja sam Jovana, majka dvoje dece, da dragi mama i tata, vi ste odgovorni za čedo, vi ste ga naučili da se u životu sve lako dobija i da za sve njegove gluposti postoji opravdanje. Jer je on vaše čedo i najbolje dete na svetu. I ja moram priznati da sam nekada bila zbunjena i očajna. Ponekad sam se pitala zašto su moja deca lenja ili bezobrazna. I dok sam gledala druge roditelje kako se bore s istim izazovima, shvatila sam da je lako prebaciti odgovornost na učitelje ili društvo. Međutim, tokom vremena, naučila sam da je zapravo naš zadatak kao roditelja da se aktivno uključimo u život naše dece.

1. Prvi dan škole

Kada je moj stariji sin, Marko, prvi put otišao u školu, bila sam nervozna i zbunjena. Kako da ga pripremim za sve što ga čeka? Umesto da se oslonim na učitelje, odlučila sam da razgovaram s njim o njegovim osećanjima. Sećam se da sam ga pitala kako se oseća, a on je rekao da je uzbuđen, ali i pomalo uplašen. Kada je Marko došao kući i požalio se da ne razume gradivo, umesto da ga kritikujem, pokušala sam da ga ohrabrim da sam postavi pitanja učiteljici. Njegovo samopouzdanje je raslo, i shvatio je da je u redu tražiti pomoć.

2. Svađe s drugarima

Moja mlađa kćerka, Teodora, često se svađala s drugaricama, a ja sam se ponekad pitala gde sam pogrešila. Umesto da ih krivim, odlučila sam da razgovaram s njom o tome kako da se nosi s emocijama. Isprva sam bila zbunjena i nisam znala kako da joj pomognem. Kada je imala nesuglasice oko igre, naučila sam je da kaže: „Žao mi je što sam te povredila. Kako možemo to da rešimo?“ To je dovelo do jačih prijateljstava i pomoglo joj da razume vrednost iskrenosti.

3. Školski zadaci

Kada je Marko počeo da se bori s domaćim zadacima, mnogi su mi govorili da je to krivica učitelja. U jednom trenutku, i ja sam to pomislila. Ali, shvatila sam da je moja uloga da mu pomognem da razume gradivo. Postavila sam mu pitanja o onome što nije razumeo. Bilo je trenutaka kada sam se osećala bespomoćno, ali smo zajedno napredovali, a njegovi rezultati su se poboljšali.

4. Visenje na mrežama

U današnjem svetu tehnologija je neizbežna. Kada sam primetila da moja deca provode previše vremena na telefonima, umesto da ih samo kažem da to prestanu, odlučila sam da ih uključim u razgovor o pravilima korišćenja. Organizovali smo porodične večeri gde smo razgovarali o internet sigurnosti. Iako nisam uvek bila sigurna kako da to uradim, otvoren dijalog je stvorio poverenje između nas.

5. Vrednosti i moral

Uvek sam naglašavala važnost vrednosti kao što su poštenje, empatija i odgovornost, ali i dalje sam se osećala kao da često promašujem. Kada je Teodora pronašla novčanik na ulici, razgovarali smo o tome kako je važno da zna da to nije njeno iako ga je neko izbubio ili bacio nije i dalje nešto što nama pripada. Iako ponekad nisam imala sve odgovore, trudila sam se da ih usmerim prema pravim vrednostima.

U svojoj nesavršenosti, pokušavamo da oblikujemo karakter i vrednosti naše dece. Iako ne rešavamo sve uvek savršeno, važno je aktivno učestvovati u njihovim životima. Svaka situacija, ma koliko mala ili teška bila, može nas naučiti nečemu novom. Naša deca su odraz nas, i samo kroz našu posvećenost mogu postati svesni, odgovorni i saosećajni ljudi.