Kevin Megvajr nakon dnevnog posla u britanskom parlamentu kod kuće preuzima ulogu voljenog deke Keva. Svoja iskustva s unucima deli sa čitaocima Mirrora u kolumni, u kojoj ovog puta otkriva kako ih natera da pojedu povrće iako im, priznaje, svojom metodom možda stvara osnove za probleme s probavom u budućnosti.
''Stari trikovi ostali su najbolji način da nagovorite decu da pojedu povrće'', kaže Megvajr. ''Nekad davno upotrebljavao sam sve moguće metode kako bi nagovorio svoje troje dece da jedu sve."
Podmićivanje nije bilo loše, obećanje da će dobiti sladoled, čokoladu i slično stvaralo je poželjne rezultate. Pretnje, na primer zabranama gledanja TV-a, poboljšale bi njihove apetite na trenutak, ali njihovo sprovođenje u delo bolelo me više nego njih.
Emocionalna ucena davno je pre toga propala, uopšte nisu bili nimalo dirnuti mojim ''nabrajanjima'' kako bi gladna deca u siromašnim delovima sveta volela da pojedu taj kupus.
Kao najučinkovitija metoda pokazalo mi se uvođenje izazova. Pretvaranje kašike s hranom u avion i imitiranje brujanja motora dok leti prema njihovim ustima bila je ''poslastica'' od zabave za malu decu.
Tu igricu još uvek koristim s unučicom koja je nedavno napunila dve godine, ali uskoro ona više neće biti od koristi. Keni je već počela da odvraća glavu s onim prepoznatljivim odlučnim ''ne'', taman kad se kašika približi njenim ustima.
Njen stariji brat, maleni L. ima četiri godine i još uvek uživa u svakom izazovu. Merenje vremena koje mu je potrebno da pretrči do stabla u parku, kako bi ga dovoljno izmorio za neometan noćni odmor, stvara mu toliki užitak da ulaže napore kao da je lično američki trkač Noa Lajls koji je osvojio olimpijsko zlato na 100 metara.
Tako sam došao na ideju kako da ga nagovorim da pojede sav brokoli. Istu sam tehniku prošle nedelje primenio na grašak. Olakšavajuća je okolnost što je mali L. samoproglašeni vegetarijanac, pa obično voli povrće i izbegava meso.
No uspeo sam ga nagovoriti da pojede sve do kraja. Pobedio sam. Predložio sam da se svaki pojedeni komad broji, i da merimo vreme kojom će brzinom pojesti sve povrće. Sedeo sam srećan u tišini i polako odbrojavao.
Jednog dana u budućnosti lekar će možda morati da podstakne malog L.-ja da jede sporije i žvaće svaki komad povrća 32 puta pre nego što ga proguta kako bi izbegao probavne smetnje. Tada će možda proklinjati večere sa dedom i naše male izazove. Do tada ću slaviti svoj mali zeleni uspeh.''
Bonus video: