Istra je ove godine "rešila" da razbesni mnoge turiste: najpre paprenim cenama usluga, zatim nedostatkom smeštaja, a onda i naplaćivanjem jedne vrlo neobične kazne.
Ta vrsta „penala“ je, međutim, već neko vreme praksa u Italiji i Španiji (Ibica), a reč je o tome da redari iz Medulina svako jutro nose peškire i ležaljke u opštinsko skladište, a ako kao turista želite da ih povratite – morate platiti 50 kuna ili oko 70 evra.
- Na našoj destinaciji u ovom momentu boravi 32.000 gostiju. Zamislite da svaki gost koji je tu „rezerviše“ sebi mesto na plaži - naveo je direktor opštine Medulin Enco Crnobori, a preneo je Index.hr.
Ovo pravilo, koje sprovode komunalni redari, uglavnom se odnosi na najposećenije, javne plaže.
Istraživali smo o kakvoj vrsti kazne je reč, odnosno postoji li još negde u svetu?
Kako su pre nekoliko godina pisali svetski mediji, pre svega BBC i Gardijan, zemlje poput Italije i Španije uvele su slične kazne, budući da su veoma posećene leti i nije moguće drugačije „kontrolisati situaciju“ na javnim plažama.
Toroks (provincija Malage), Ibica, Livorno (Toskana) samo su neka od mesta gde važi ovo pravilo, a kazne su se kretale na nivou od oko 200 evra. U Toroksu je ova inicijativa uvedena pre šest godina, „fi“ za zauzimanje top mesta na plaži iznosio je 30-ak evra.
Po tome se posebno istakla plaža Ferara. I u Italiji je operacija Safe Sea odvratila mnoge turiste od ideje da ostavljaju peškire na plaži kako bi „rezervisali“ mesto. U ovome ne prednjači samo Toskana, već i Sardinija, jer se iz sezone u sezonu dešavala ista situacija svakog jutro: dođete na plažu, a sve je puno peškira i suncobrana, pritom, ljudi nema nigde.
Pročitajte još
Taj trend, odnosno ono što bi Italijani sada opisali kao „zastarelu naviku“, počeo je da se širi Italijom posle Drugog svetskog rata, kada su turisti u velikom broju počeli da posećuju Čizmu. Pre nekoliko godina, zvanični čuvari rizorta u Liguriji naplatili su kaznu od 1.000 evra za šest turista koji su postavili 10 peškira pre 6 sati izjutra.
– Privatne plaže ne postoje. Ako se mogu referirati na slučaj Drvenik Veliki, to nije izolovan slučaj. Često se privatni iznajmljivači reklamiraju da imaju privatne plaže, često se događaju i fizički obračuni zbog postavljanja ležaljki. U slučaju Drvenik Veliki, osim narušavanja javnog reda i mira radi se i o sumnji u počinjenje prekršaja iz članka 114. Zakona o pomorskom dobru i morskim lukama za privredno korišćenje pomorskog dobra bez koncesije – objasnio je Siniša Orlić, iz Uprave sigurnosti plovidbe u Ministarstvu mora i infrastrukture Hrvatske.
– Da bismo shvatili otprilike što je pomorsko dobro i njegov status, moramo znati definiciju pomorskog dobra u Zakonu, a to su unutrašnje morske vode, terirorijalne vode, njihovo dno, podzemlje i deo kopna koji je po svojoj prirodi namenjen opštoj upotrebi ili je proglašen tako, tu spada morska obala, sprudovi i tako dalje. Na pomorsko dobro ne postoji pravo vlasništva, ni država nije vlasnik, samo time upravlja – dodao je.
