I dok o ukusima ne treba raspravljati, kada je nauka u pitanju, sve je u merama, tačnije u pravim proporcijama.
Jedna britanska kozmetička kompanija sponzorisala je takmičenje u pronalaženju "britanskog savršenog lica". Tada je studentkinja Florens Kolgejt (18), sa blistavom kožom, prirodno plavom kosom i blistavim plavim očima, proglašena pobednicom i to među 8.000 takmičarki.
Kako piše Dejli Mejl, takmičarke su se ocenjivale bez šminke, a svaka koja je imala neku plastičnu operaciju ili poboljšanje na licu, bila je izbačena.
Zanimljivo je napomenuti da Florens nije pobedila samo zbog zavidne boje kose i prelepih očiju, već zbog dobro poznatog "zlatnog preseka" koji je matematički merio njenu simetriju lica, crte lica i slično.
Tako je razmaka između njenih zenica jednak polovini širine njenog lica od uha do uha. Ona je u "zlatnom preseku" u tom području postigla rezultat od 44 odsto.
Nauka takođe kaže da lica najatraktivnijih žena imaju relativnu udaljenost između očiju i usta, što je nešto više od trećine merenja između njihove kose i brade. Florans je tu dobila 32,8 odsto. Osim toga, lice joj je savršeno simetrično.
Karmen Lefevr iz laboratorije za percepciju Univerziteta St Andrews, rekla je za Dejli Mejl da je lepota čvrsto povezana sa simetrijom, objasnivši: “Florens ima sve klasične znakove lepote. Ima velike oči, visoke jagodične kosti, pune usne i svetle je puti. Čini se da je simetrija vrlo važan znak privlačnosti. Iako je ne shvatamo u svakodnevnim interakcijama, na licima većine ljudi desna i leva polovina zapravo se prilično razlikuju.”
Na kraju su i drugi detaljno istražili njene fotografije i otkrili su da su joj proporcije lica gotovo savršena ilustracija "zlatnog preseka", 1.618, takođe poznatog kao pi, što je možda čini i jednom od najlepših na svetu, a ne samo u Britaniji. Štaviše, naučnici je smatraju najlepšom živom ženom jer je mala verovatnoća da neko ima približan rezultat.
Zlatni presek, poznat i kao zlatna sredina ili božanski presek je matematičko-strukturalni pojam koji se najčešće vezuje za umetnost, jer je u istoriji umetnosti najčešće korišćen. To je način podele neke vrednosti sa deliocem od približno 1,6. On je kompozicijski zakon u kojem se manji deo prema većem, odnosi kao veći deo prema ukupnom, piše Your Tango.
Realan
26.09.2022 10:25Veoma simpaticna devojcica,lepa zena je vec nesto drugo?