Maleni Aleksandar Ivanović, dečak heroj koji je na svet došao sa svega 920 grama dok mu je mama umirala na respiratoru, napunio je godinu dana.
Aleksandar je rođen 27. jula 2020, zahvaljujući nadljudskim naporima lekara Kliničkog centra u Nišu, koji su nekoliko puta reanimirali Brankicu Gigovski Ivanović (34), obolelu od kovida 19. Ona je bila tek u 26. nedelji trudnoće i spasa joj nije bilo, pa su je porodili ne bi li bar dete spasli. Bukvalno su je vraćali iz mrtvih da bi bebu živu izvukli. I uspeli su! Rođen sa svega 920 grama, Aleksandar je prvih 25 dana života proveo na respiratoru. I pobedio je! Uprkos svemu! Sada je presladak dečak, koji unosi radost u ovu porodicu.
Miran je dečko. Dajem mu i dalje kašice, pije mleko, kao i svaka beba. Nedavno mu je baš izbio i prvi zubić - priča za Kurir dečakov otac Branislav.
Porodiljsko odsustvo mu je nedavno isteklo, ali je sada na odmoru, na kom će biti do septembra.
- Ovih dana bavimo se vakcinama, ima te redovne da primi. Na jednu je imao i reakciju, malo temperature, pa moram malo više da obratim pažnje i da budem tu, da sve uklopim. S vakcinama bi trebalo da završimo do septembra, pa ću onda krenuti na posao. U Niš na kontrole odavno ne idemo, fala bogu, sve je u redu - kaže Branislav.
Branislav kaže i da često ide na Brankičin grob u njeno rodno Kumanovo, u Severnoj Makedoniji.
- Nedavno smo joj dali i godišnjicu, a kad god mogu, odem na grob. Odem sam, da joj sveću zapalim, pa se brzo i vratim. Aleksandra još nisam vodio, gužve su na granici, ne želim da ga na neki način mučim tim vožnjama. A on još ništa i ne zna - kaže Branislav.
Pročitajte još
Mališana podiže uz pomoć.
- Ista ekipa je tu - moja majka i sestra pomažu mi u svemu. Dolazi mu i baka iz Kumanova, da ga vidi, da bude s njim - veli ponosni tata.
Za rođendan je dobio tortu s motivima iz poznatog crtanog filma, ali je na ovoj pisalo „Aleksandar boss“, da se zna ko je šef u ovoj kući.
- Rođendan smo proslavili samo u krugu porodice, daleko od nekog velikog slavlja. Naš dečak je porastao, napunio godinu i svi smo srećni. Ali tuga za Brankicom je i dalje neizmerna. Na isti dan je i njoj bila godina. Svakog dana nedostaje. Ali moram dalje zbog mog malenog dečaka - govori Branislav, koji je Aleksandra i krstio, i to još 9. maja.
