Za vreme bivše Jugoslavije, dosta stranaca iz afričkih zemalja studiralo je u Srbiji. I danas je tako. Oni tu uglavnom studiraju medicinu i odlično se snalaze, čak i vrlo lako nauče srpski jezik, piše Mondo.
Već skoro deset godina u Srbiji se dodeljuju stipendije kandidatima iz zemalja članica i posmatrača "Pokreta nesvrstanih" čija je prva službena konferencija održana u Beogradu 1961. godine.
Abasu Džulijan iz Ugande studira medicinu u Beogradu. Na svojim društvenim mrežama redovno priča o životu u Srbiji, ali i kako se navikla na kulturološke razlike. Osvrnula se na srpsku kuhinju i malo se požalila na nju.
Ugojila se zboj hleba i jogurta
"U Ugandi imamo doručak, ručak i večeru. Za doručak jedemo nešto slično kačamaku, razlika je u tome što u Srbiji koristite so, a naš je sladak i tečan jer se pravi sa mlekom, nije gust. I još jedna razlika je u tome što je naš kukuruz veći i belji", otkrila je ona.
Zanimljivo je da u Ugandi ne piju čaj, jer ljudi tamo veruju da je on isključivo za kupanje i za napajanje krava. Džulijan kaže da se, otkako je došla u Srbiju, za dva meseca se ugojila deset kilograma jer je srpska kuhinja vrlo ukusna.
"Došla sam u Srbiju kad sam imala 56 ili 57 kilograma i posle samo mesec dana imala sam 60 ili 65 kilograma. A posle dva meseca imala sam 67 kilograma zbog hleba i jogurta. Mi u Ugandi ne jedemo mnogo hleba. Hrana je u Srbiji masna, tu se jede puno mesa. Mi jedemo meso samo jednom ili dva puta nedeljno. Kod nas ljudi uzgajaju krave na primer, ako nemaju krave onda imaju koze. Ne pijemo mnogo jogurta. Naš jogurt je domaći i nije za svaki dan. Pijemo mlijeko, ali, nemamo mlečne proizvode, na primjer, nemamo sir. Imamo nešto domaće poput maslaca", rekla je Džulijan.
Ona tvrdi da u Ugandi može jesti koliko hoće i kad god hoće, ali da je u Srbiji situacija potpuno drugačija.
Možda vas zanima…
povezane vesti
