Često nas neke životne priče rasplaču, ulepšaju nam dan, a neke nas nateraju da verujemo u dobrotu i životna čuda. Upravo jedno takvo čudo desilo se ženi koja je nakon šetnje sa svojim psima pronašla napuštenu živu zakopanu bebu. Zahvaljujući njenoj brzoj reakciji bebi je ukazana pomoć i spašen joj je život. U tom trenutku ona nije ni slutila šta će se dogoditi za 20. godina.
Davne 1998. godine Azita Milanijan i krenula u šetnju sa svojim psima što joj je inače svakodnevna rutina. Tango jedan od njenih ljubimaca, počeo je da njuška i grebe po zemlji. Kada je Azita prišla da vidi o čemu se radi, videla je nogice kako vire iz zemlje. U početku je pomislila da je u pitanju neka životinja, ali je ubrzo čula bebin plač.
Šokirana prizorom koji vidi odmah je počela da otkopava bebu koja je bila umotana u plavi peškir. Uzevši mališana u naručje obrisala je njegovo lice prekriveno prljavštinom nežno ga prigrlila i šapnula mu: "Molim te nemoj umreti, ja sam ovde sa tobom. Volim te."
Beba je uskoro prebačena u bolnicu sa teškom hipotermijom, i sam doktor je rekao da je "skoro čudo" što je beba preživela, a medicinske sestre su ga nazvale "Beba Kristijan". Milanijan ga je nekoliko puta posetila i svaki put bi zaplakala, piše Stil.
Nažalost ona nije mogla da ga usvoji jer je ova priča bila dosta propaćena u medijima i plašila se da će mu se na taj način ući u trag. Njena želja da ostane sa njim u kontaktu nakon što je usvojen, nažalost nije bila uslišena i bila je sprečena da ga viđa što je za nju bilo veoma frustrirajuće.
"Sanjala sam da će me pronaći, kao što smo se našli tog dana", rekla je žena.
Kristijan mu je bilo srednje ime, iako nije znao kako ga je dobio, odrastao je u domu punom ljubavi u Gardeni ni ne sluteći kako je pronađen. Pravo ime bilo mu je Metju Kristijan Vitaker.
Posle nekoliko godina, majka jednog od Vitakerovih prijatelja raspitivala se o njegovom poreklu preko radio stanica.
Na taj način je došlo do njihovog dugoočekivanog susreta.
"Čekala sam te 20. godina" rekla je Azita suznim očima i drhtavim glasom grleći Metjua. Ona je rešila da ga povede na mesto gde ga je pronašla i njegovo veselo raspoženje se vrlo brzo promenilo kada se suočio sa surovom istinom. Kada su se vratili u auto samo ga je upitala da li je dobro. Pogledao je i sa knedlom u grlu rekao: "Ovo mesto je moglo biti moj grob", ona je sela pored njega i slatko rekla: "Ja sam te pronašla".
