Samohrani otac iz sela Tušanj kod Tuzle u Bosni i Hercegovini rastužila je čitav region. Živi sa dvoje dece, a njihova majka i njegova supruga, ih je sve odjednom ostavila preko noći. Pokupila je svoje stvari i iznenada otišla, a on nije ništa primetio u njenom ponašanju što bi nagovestilo njen odlazak.
Pokušao je da je vrati čak osam puta, ali ona to ne želi. Najteže mu pada što za decu i ne pita, niti je izrazila želju da ih vidi čitava četiri meseca. Jadni čovek ne zna ništa o njoj od februara kada ih je napustila.
"Dal se udala, dal nije, ne znam, to je bilo u februaru, kad je otišla... Radim sve što mogu, koliko mogu, borim se za njih... Mlada je, 22 su joj, dal je htela da hoda okolo, ne znam...pre je bilo sve u redu, ali se poslednjih 7-8 meseci sve okrenulo... Četiri godine smo u braku, radio sam u Hrvatskoj pa smo se vratili u Bosnu pa u Hrvatsku, nigde joj ne paše... Otkad sam se oženio stalno smo bili pod kirijom jer čim smo se uzeli odselio sam se od mojih... nije joj odgovaralo...", priča on.
Od trenutka kada je osmi put odbila da se vrati, odustao je. Deca plaču i pate, ali je rešio da je više ne traži jer deci teško pada kada se ona vrati, pa ponovo ode.
"Otkad je osmi put otišla, više je i ne tražim... Otkad je otišla pokušavao sam da je vratim nekoliko puta, bude 15 dana pa ode, a onda nedelju dana sa decom plačem za njom, oni pate za njom...", dodaje on.
Stalan posao nema, radi sve što može, snalazi se na sve načine. Kolege i rodbina mu pomažu kad i koliko mogu.
"Bunili se i njeni što je otišla ali ja se više i ne čujem s njima - kaže dodajući da je digao ruke. Imao je i malo dečjeg dodatka ali i to će da mu ukinu dok ne dođe sudska presuda da deca pripadaju njemu. Da mi bar nije ove kirije, bilo bi mi malo lakše... Veoma teška situacija ali opet šta ja znam... Ja opet kad dođem kući svojoj deci, meni opet bude dobro... Oni su mi najpreči u svemu i znam da moram ustat njima da obezbedim", navodi on.
Sin ima tri godine, a ćerka će uskoro dve. Sam radi, čisti, sprema, čuva ih. Kuća mu je uredna kao apoteka. Deci ne fali ništa osim majke.
"Bila je nedelja kad je otišla, deca spavala, ja ustao oko 9, rekoh kafu da pijemo kad vidim nema njenog punjača, nema nje, nema ni njenih stvari... Ja ne mogu da shvatim tu ženu nikako, nešto je preseče samo i ode! Ja sam inače miran i povučen po prirodi, nisam problematičan, pokušavam da ugodim svima osim sebi. Hvala bogu deca su mi zdrava, probao sam i za vrtić ali nema slobodnih mesta... Ne merem da dobijem mesto niđe. Pronašao sam ženu koja ih čuva dok ne dođem s posla, ali i to je samo privremeno jer je tu došla na neko vreme, inače komšinica", kaže on.
Svake subote plati joj 170 maraka, a zaradi 200-300, ali njoj mora da plati jer teško je naći ženu da ih čuva. Ta komšinica, kaže, više mu pomaže nego što uzme te neke pare. Na pitanje kako se snalazi sam sa decom kad je sve ovako skupo, objašnjava:
"Dam koliko mogu, bitno mi je da nisu gladni, a oni jedu, ne biraju... Ja mogu da razumem da ne mereš sa čovekom ali da od dece odeš tako kao da ne postoje, to ne razumem... Niti pita da li su gladni, žedni, imaju li....", navodi otac.
“Lažem ih da je otišla na posao, da je mama u bolnici”
Rekao je da decu laže da je mama u bolnici ili da je na poslu. Sete je se uvek kada gledaju crtane filmove.
"Deca hoće sok, čips, smoki, ja nemam... Majke se sete kad gledaju crtani a kad pitaju za mamu ja lažem da je otišla da radi ili da je u bolnici. Za kiriju uvek moram da imam, na zimi ne mogu da budem i sve što zaradim, njima dam. Ja sam inače moler, fasader, građevinac, sad radim na krovu... Đe god ima posla radim, radim sve što ima", kroz tugu zaključuje tešku ispovest otac.
