Danas, na Nacionalni dan donora, trebali bismo se zapitati o svesti darivanja organa za transplantacije. Nažalost, do sada je ove godine obavljeno samo 15 transplantacija, dok čak 2.000 pacijenata čeka na organ koji im može spasiti život. Ova brojka samo naglašava hitnost problema s kojim se suočavamo, kao i potrebu za povećanjem broja donora i svesti o važnosti ovog čina.
Edukacija, podizanje svesti i podrška porodicama donora su ključni faktori za postizanje ovog cilja. Svi zajedno možemo doneti pozitivne promene i pružiti šansu za novi život mnogim ljudima koji se nadaju transplantaciji. Nemojmo odustati, već budimo deo rešenja.
Sećanje i zahvalnost donorima i njihovim porodicama
Nacionalni dan donora je dan posvećen sećanju i zahvalnosti donorima i njihovim porodicama. U najtežim trenucima, kada su izgubili svoje najmilije, ove hrabre porodice su pružile saglasnost za transplantaciju organa. Jedno "da" u najtežem trenutku može doneti spas i produžiti čak osam života. Ova neverovatna činjenica samo nas podseća na veličinu gesta koje donori i njihove porodice čine.
Velka je donirala bubreg svom sinu Igoru i spasila mu život
Jedna inspirativna priča koja ilustruje hrabrost i ljubav jeste priča o majci Velki i Igoru, njnom sinu. Igor, mladić u svojim tridesetim godinama, bio je zdrav i uspešan. Međutim, iznenada je pao u komu, samo da bi se kasnije otkrilo da su mu oba bubrega otkazala. Dijaliza je bila jedini način da održi svoj život, ali je znatno narušavala kvalitet njegovog života.
Naj Žena/Aleksandar Nalbantijan
Velka, Igorova majka, suočila se s teškom situacijom i osećajem nemoći. Republika Srpska nije imala ugovore o transplantaciji sa drugim zemljama, a za Igora je to značilo da nema mnogo opcija za spas. Međutim, Velka nije odustala. Proučavajući mogućnosti na internetu, otkrila je da se u Padovi, Italija, izvode zamenske transplantacije. Kontaktirala je kliniku i saznala da bi mogla biti potencijalni donor svom sinu.
Rizična transplantacija
Transplantacija je bila veoma rizična, ali Velka i Igor su odlučili da je vredno pokušati. Nakon dugog puta do Padove, stigao je trenutak operacije. Prva dva dana donosili su ohrabrujuće vesti, ali trećeg dana situacija se naglo promenila. Antitela su počela opadati, a Igor je dobio novu šansu za život. Velka je hrabro pristala biti donor i otvorila oči nakon operacije da bi čula zvuk hirurških instrumenata, znajući da je njen bubreg presađen njenom sinu.
Čudo se dogodilo na operacionom stolu - bubreg je odmah počeo funkcionisati kod Igora. To je bila najveća sreća koju su oboje doživeli. Njihova priča svedoči o hrabrosti, ljubavi i istrajnosti. Nisu odustali, suočili su se s izazovom i borili se za život.
Uno madere
Nakon uspešne transplantacije u sobu je ušla doktorka iz Italije i saopštila Velki da nije u redu što ih je obmanula. Nije prikazala nalaze njenog lošeg zdravstvenog stanja koje je rizično za bilo kakvu operaciju.
Doktorka je ušla i ljutito rekla: "Ti si nas obmanula".
Velka uopšte nije imala dilemu.
- Da ja nisam sakrila te nalaze vi danas ne biste operisali mog sina, on bi i sada bio na dijalizi.
Na šta je doktorka prišla, zagrlila je i rekla "Uno madere" (jedna je majka). Plakala je zajedno sa Velkom. Od sreće, Jer je važna misija završena.
Ova priča nas sve podseća na važnost darivanja organa i ulogu koju svako od nas može imati u spašavanju života. Doniranje organa je čin humanosti i ljubavi prema drugima. Nijedan dar nije veći od darivanja života. Neka priča o Velki i Igoru bude podstrek svima da se informišu o doniranju organa, da se registruju kao donori i da dele svoju odluku sa svojim najmilijima.
VIDEO: PRIČA O VELKI I IGORU
