- Žene koje izaberu da ne nauče da voze biraju da svoju slobodu delimično ograniče, kao i da ostanu zavisne od drugih da ih negde prevezu ili nešto donesu. To pomalo, svakodnevno, nagriza samopoštovanje. Jedna od najboljih stvari koju žena može da uradi za svoju sliku o sebi je da se ohrabri i nauči da vozi - savetuje psiholog.
Koliko su žene zainteresovane za vožnju i zbog čega sebi uskraćuju ovaj luksuz
Kako bismo imali uvid u to koliko žena se odlučuje da napravi ovaj korak kontaktirali smo jednu auto školu u Beogradu, gde su nam rekli da kod njih za godinu dana vožnju upiše oko 300 žena, ali za tih godinu dana jedna četvrtina odustane.
- Od žena iz te jedne četvrtine, jedan deo odustane zbog privathinh razloga. Glavni je doduše jer više nemaju vremena, udale su se, rodile dete. Ali muž je najčešće "kormilar" - rekla je Mina Delić iz auto škole, za "Naj ženu".
Delić je potom objasnila i da žene koje polože vožnju najčešće prestaju da voze "zato što se muškarci osećaju manje muževno ukoliko žena vozi dok su oni tu".
Kako žene dobijaju strah od vožnje?
Nije neobično da žene imaju strah od vožnje, baš ovaj tip straha je i česta tema na forumima gde žene pitaju jedna drugu za svet i ispovedaju se zašto i kako ovaj strah nastaje.
- Žena se plaši da će doživljavati neprijatnost u vidu trubljenja, mahanja rukom iz susednog automobila i dobacivanja kroz otvoren prozor ukoliko sporo ili nesigurno vozi. Realnost je da će na početku svoje vožnje to gotovo sigurno doživljavati - objasnila je psiholog Kurjački i savetovala ženama sledeće: "Problem je ukoliko to doživljava lično. Većina tih vozača ni ne pogleda ko je u kolima pre nego što zatrubi, ili vide da je žensko, pa zaključuju:'Naravno, žena vozač'. U svetu vožnje važe ista pravila kao na tribinama fudbalskog stadiona – možeš da dobacuješ i vređaš igrače i to se gotovo smatra normalnim ponašanjem. Zato je moj savet da te vozače shvati kao one ogavne zelene muve zunzare - zuje i ometaju, ali to njihovo zujanje zaista nije kreirano lično protiv nas".
"Žene uglavnom učestvuju u manjim sudarima"
Kada je reč o saobraćajnim nezgodama u koje su žene upletene najčešći uzroci, ističe naša sagovornica iz auto škole, su nepropuštanje vozila i malo slabija koncentracija - žene uglavnom učestvuju u manjim sudarima prilikom vožnje kroz grad, takozvanim "čukanjima" i razlog zbog kog se ovo dešava je - neiskustvo. Koje "nastaje" zbog manjka vremena za vožnju i dugih pauza između paljenja vozila.
Pitate se zašto onda postoji ta čuve izreka "Ah, žena za volanom", ako žene nisu česti učesnici u ozbiljnim saobraćajnim nezgodama?
- Zato što muškarci ne razumeju da žene mogu da obavljaju više radnji u isto vreme. Oni kada vide da žena radi još nešto dok upravlja vozilom, to je njima veliki problem - objasnila je Delić.
Shutterstock
"Pošto postoji onaj stereotip da je teško dati vožnju iz prve, kapirala sam da padnem taj put i izvučem se na to da bih sebi kupila malo vremena da se eventualno stabilizujem"
Zbog ovog trubljenja i etikete "lošeg vozača" mnoge žene odbijaju u startu da upisuju vožnju, neke namerno padaju ispite kako bi prolongirale dobijanje dozvole, dok druge posle svih ovih neprijatnih interakcija razvijaju strah i prastaju da voze.
- Kako sam rasla i videla da mnogi iz mog okruženja upisuju vožnju shvatila sam da ja to ne bih mogla. Nesto me koči da ja sednem u kola i da ja budem vozač. Možda je to zbog toga što sam nesigurna u samu sebe i onda smatram da nisam sposobna da odgovaram i za druge ljude oko sebe kada vozim - glasi ispovest devojke iz Zrenjanina, koja odbija i dalje da upiše vožnju, za naš portal.
- Kad sam napunila 18 godina,pred faks su me upisali na vožnju. Svi ali apsolutno svi u porodici voze, čak i deda. Ideja je bila da je položim pre nego što krenem na faks da bih mogla ići sama. Ja sam oduvek, što se tiče vožnje, bila preplašena jer sam se bojala da ću napraviti neki udes ili ugroziti nekoga. Čak i kad sedim na mestu suvozača sam anksiozna i zveram u svim pravcima iako nisam za volanom. Nikada nisam bila u nekoj saobraćajnoj nesreći niti bilo šta slično pa da to mogu da povežem sa svojim strahom ali jesam videla razne slučajeve takvih nesreća kod drugih ljudi za koje sam mislila da su fantastični vozači i da nema šanse da se njima nešto desi. Odslušala sam nastavu i sve to i pred samo polaganje me spuca strah ne zbog samog polaganja već jer sam skapirala da ako položim to automatski znači da je sledeća stvar sedanje za volan. Pošto postoji onaj stereotip da je teško dati vožnju iz prve, kapirala sam da padnem taj put i izvučem se na to da bih sebi kupila malo vremena da se eventualno stabilizujem oko cele priče, možda mi bude lakše kasnije. Medjutim kako je krenuo faks ja zaista nisam imala vremena da odem opet da probam. Strah je naravno još uvek tu a činjenica da svi u kući voze automatski znači da je razumevanje za moj strah minimalno - ispričala nam je svoju priču jedna beograđanka.
- Položila sam u januaru 2018. i posle toga sam vozila relativno često s ocem, možda par meseci. Onda je moja majka počela puno da radi što znači da njen auto, koji sam ja vozila, nije bio tu, što znači da nisam vozila jedan period jer moj otac nije dozvolio nikome da dira njegov auto. Posle skoro godinu dana sam sela u kola sa zetom, samo da odem do prodavnice niz ulicu, i malo je falilo da nas oboje ubijem jer je izleteo auto. Od tad nisam sela za volan, ali volela bih da vozim opet, mada imam osećaj da sam zaboravila i kako se pali - rekla je još jedan beograđanka koja ima volju ali je strah od nepoznatog i nepovredivog sputava, koji kako psiholog objašnjava se javlja kod svakoga i koji će nestati nakon nekog vremena, ukoliko istrajete u vežbanju.
Ovako se prevazilazi strah
- Umesto da sebe mučimo brigama oko svoje sposobnosti da vozimo i brigama oko komentara drugih, mnogo je lekovitije da zamišljamo šta ćemo sve dobiti kada naučimo da vozimo. Da zamišljamo kako slušamo omiljenu muziku dok vozimo sami kroz neke lepe predele, zatim posete u koje ćemo moći da idemo sami, izlete koje ćemo moći da napravimo onako kako nama odgovara jer ni od koga nećemo zavisiti. Da zamislimo prijatnu unutrašnjost našeg automobila i kako ćemo ga ukrasiti, koji ćemo osveživač da kupimo, kakav želimo privezak za ključeve od kola... Takve vizualizacije pomažu da se strah prevaziđe jer sadrže slike i misli kojima se radujemo, a strah se leči radošću - savetuje psiholog Željka Kurjački za "Naj ženu".
