Želela je da ga razume
Ričard Ramirez je stekao neslavnu slavu zbog svojih okrutnih zločina 1980-ih, uglavnom u oblasti Los Anđelesa. Na kraju, optužen je za 13 ubistava, pet pokušaja ubistva, 11 silovanja i 14 provala. "Noćna uhoda", kako su Ramireza zvali u štampi, osuđen je na smrt.
Printscreen/Youtube
Njegovo suđenje je bilo pravi događaj. Uostalom, neuobičajeno je da nemilosrdni serijski ubica luta ulicama, a još ređe da ga uhvati. Slučaj Ramirez smatran je nesumnjivim uspehom, a LAPD ( policijska uprava Los Anđelesa) je trijumfovala.
Američko društvo, s jedne strane, nije bilo u stanju da shvati kako samo jedna osoba može učiniti toliko zla. S druge strane, ovaj slučaj i Ramirezova ličnost izazvali su široku fascinaciju. Želeli su da saznaju detalje zločina, da čuju šta počinilac ima da kaže i nadali su se da će sud izreći pravednu kaznu. Veliki broj ljudi je glasno zahtevao najstrožu kaznu, odnosno streljanje. Međutim, nisu svi osudili noćnog uhodu i njegove postupke.
Kada se njegov imidž pojavio u medijima, neke žene su počele da uzdišu za njim. Isturene jagodice, prodoran pogled, duga kosa i nestašan osmeh - ove crte je trebalo da ga učine fizički privlačnim.
Pisma su počela da stižu u pritvoru, a kasnije i zatvoru u kome je on boravio. Žene koje su mu pisale nazivale su se njegovim obožavateljima. Ričard je rado odgovarao na poruke. Novi prijatelji Noćnog uhode pokušali su da se identifikuju sa njim. Bile su to obične žene, često mlade i obrazovane. Međutim, mnogi su tvrdili da kriju tamu koju samo neko poput Ričarda Ramireza može da razume.
Kao odgovor, ubica je poslao svoje erotske fantazije "obožavateljkama". Neke od njih su se obrukale zbog takvog sadržaja, ali je za mnoge to bio samo još jedan dokaz Ričardovog temperamenta i harizme. To ga je učinilo još privlačnijim.
Printscreen/Youtube
Dorin Lioj je bila novinarka i glavna urednica jednog od američkih časopisa. Jednog dana odlučila je da piše Ramirezu. On je odgovorio i njihova romansa je počela. koja je 1996. prerasla u brak.
Lioj se našla na udaru paparaca. Pitali su je zašto se udala za Ramireza. Ona je odgovorila da niko nije video ono što je primetila kod njega. Nazvala ga je svojim najboljim prijateljem.
Zbog ove veze, žena je izgubila svoje najmilije - i porodicu i prijatelje. Niko nije hteo da ima posla sa ženom serijskog ubice.
Zapretila je da će, ako sud ne preinači smrtnu kaznu u zatvor, izvršiti samoubistvo.
Uprkos mnogim žrtvama sa njene strane, ovaj brak nije trajao večno. 2010. godine, par je verovatno raskinuo. Dorin je prestala da posećuje Ričarda u zatvoru. A on je razvio blisko poznanstvo sa drugom ženom.
Sve ukazuje da je žena odlučila da napusti muža. Utvrđeno je da je Ričard ubio i silovao devetogodišnju devojčicu. Kada je Ričard Ramirez umro 2013., Dorin nije bila zainteresovana čak ni za stvari vezane za njegovu sahranu.
Rodila mu je ćerku
Tedu Bundiju je dokazano 20 ubistava, ali u stvarnosti ih je moglo biti mnogo više, čak i 100. To ga čini jednim od najopasnijih kriminalaca u istoriji.
Printscreen/Youtube
Dolazi iz dobrog doma, inteligentan, zabavan, ambiciozan, zgodan - želeo je da se kreće u uticajnim krugovima. Privukao je i pažnju žena, važio je za "dobru igru". Iako je, po drugim ljudima, bio samo belac, privilegovan čovek i otuda njegov "fenomen".
Kada je Bundi počinio većinu svojih zločina, bio je u vezi sa Elizabet Kendal, koja u početku nije sumnjala da bi njen ljubavnik mogao biti serijski ubica. Vremenom je žena počela da sumnja u svog partnera, ali njene reči niko nije shvatio ozbiljno, zbog čega je verovala da Ted ne može biti "loš momak".
Par je na kraju raskinuo, a nakon mnogo godina Elizabet je progovorila o svom odnosu sa Bundijem u dokumentarnoj seriji "Ted Bundi: Falling for a Killer", koja na ubistva gleda iz ugla žrtava i njihovih porodica.
Printscreen/Youtube
Međutim, Elizabeth se nije udala za Teda i rodila dete. Kada je čovek uhapšen i na udaru medija i javnosti, ispostavilo se da mu je dugogodišnji prijatelj bio saveznik. Neko vreme je radio sa Kerol En Bun u odeljenju koje se bavilo potragom za nestalim ženama. Radilo se o potpuno istim ženama koje su ranije ubijene...
Kerol je podržala Teda u tekućoj tužbi protiv njega. Zaprosio ju je u sudnici. Žena je pristala i ubrzo nakon toga postala gospođa Bundi.
U vreme njegove osude, Kerol ga nije napustila, iako je znala da će Ted umreti. Posećivala je muža u zatvoru što je češće mogla. Tokom poseta, brak je podlegao trenucima strasti, što je dovelo do toga da je Kerol zatrudnela.
Rodila je devojčicu kojoj je dala ime Rouz. Kasnije je posetila Teda sa svojim detetom. Otac je mogao da gleda svoju ćerku i sve troje su želeli da odaju utisak srećne porodice.
Printscreen/Youtube
Međutim, nije moglo dugo da potraje. Vizija predstojećeg pogubljenja i spoznaja da bi Ted mogao biti kriv za smrt toliko mnogo žena naveli su Kerol En Bun da podnese zahtev za razvod. Desilo se to tri godine pre izvršenja kazne. Žena sa detetom se odselila i više nije ostala u kontaktu sa Bundijem.
To opravdava zločine njenog muža
Silovao je i ubio četiri dečaka. Sud je izrekao kaznu: smrtnu kaznu. Međutim, 1989. godine, kao rezultat amnestije (akt kojim državna vlast generalno ukida ili smanjuje dužinu kazne), kazna je preinačena na 25 godina. Tadašnji poljski krivični zakon nije predviđao doživotni zatvor.
Printscreen/Youtube
Kada je Mariusz T. pušten iz zatvora 2014. godine, javnost je bila užasnuta. Zvali su ga zver, opasan čovek. Strahovalo se da ne povredi još nekoga. Međutim, ubrzo nakon toga, sud je odlučio da ga smesti u Nacionalni centar za prevenciju nesocijalnog ponašanja u Gostinjinu.
U ovom centru se nešto kasnije oženio Anom. Upoznao ju je nekoliko godina ranije. Nikada ga nije nazvala zverom, naprotiv. On je verovatno jedina osoba koja je kod T. primetila osobu sposobnu za ljubav, ali i ostala potpuno nekritična prema svojim postupcima.
Malo se zna o supruzi Mariuša T. Žena savršeno čuva svoju privatnost. Ona zna da bi mogla zaboraviti na miran život ako bi drugi saznali ko je njen muž. Po prvi put je odlučila da razgovara sa novinarkom Justinom Kopinskom.
Njen prijatelj, sociolog koji je vodio istraživanje i dopisivao se sa njim, ispričao joj je o Mariušu. Ana je, čuvši pozitivna mišljenja o tom čoveku, takođe odlučila da mu piše.
Razgovarali su o svemu. Pričali su o sebi, o umetnosti i kulturi. Mariusz je ostavio veliki utisak na ženu, do te mere da je Ana na samom početku počela da mu se poverava o ličnim problemima.
Tvrdila je da je on bio veoma osetljiv čovek, potpuno drugačiji od onih koje je upoznala ranije u životu. Takođe se odlikuje inteligencijom i sjajem.
Pisma su evoluirala u telefonske pozive, a kasnije čak i u prave posete. Na kraju su počeli da planiraju zajednički život. 2015. su se venčali. Žena je počela da se trudi da njen muž napusti centar i živi normalnim životom sa njom. Sanja da ima dete sa njim.
Nažalost, Mariusz T. je ponovo osuđen. Ovog puta zbog posedovanja dečje pornografije. Ipak, supruga mu ostaje verna.
Printscreen/Youtube
On veruje da njegove žrtve, mladi dečaci koji su bili seksualno zlostavljani i potom ubijeni, nisu bili bezgrešni. Žena koja je i sama postala žrtva seksualnog zlostavljanja u mladosti tvrdi da su deca mogla da izbegnu smrt da su htela...
Osećaj kontrole
Istraživačica Šila Izenberg, autorka knjige "Žene koje vole muškarce koji ubijaju", intervjuisala je mnoge žene koje su odlučile da budu povezane sa zločincem. Došla je do iznenađujućih zaključaka.
Većina ovih žena bile su žrtve raznih oblika nasilja. Premlaćivanja, ponižavanja, silovanja - takva iskustva nisu im bila strana. Mučitelji su im najčešće bili najbliži – partneri, očevi, braća.
Verovatno nisu poznavali nikakve izveštaje osim onih zasnovanih na toksičnim osnovama. Stoga su, čak i nesvesno, birale muškarce koji su sledili slične obrasce, jer im je tako bilo najlakše da se pronađu u takvim vezama.
S druge strane, ukazuje se da su namerno birali muškarce za izdržavanje zatvorskih kazni (posebno dugotrajnih) u zatvorima. To im je dalo osećaj kontrole. Ove žene su donosile odluke o vezi. Dolazili su u zatvore, nudili podršku i razgovor. Prekid veze imao bi veći uticaj na muškarce, koje su u velikom broju slučajeva davno "prekrstili" i njihovi rođaci.
Fame
Mnogi kriminalci su dobili toliko medijskog prostora da ih etiketiraju kao poznate ličnosti. Pre nekoliko godina, fotografija iz policijske evidencije koja pripada Džeremiju Miksu bila je distribuirana na internetu. Nazivali su ga najzgodnijim kriminalcem na svetu.
Printscreen/Youtube
Čovek je osuđen na višegodišnju kaznu zatvora, uklj. za pljačku i brutalni napad. Međutim, nakon izlaska iz zatvora, agencije za modele počele su da mu nude saradnju, a Džeremi je postao model. Osim toga, upetljao se sa naslednicom bogatstva Kloi Grin. Džeremi se takođe pojavio u nekoliko filmskih produkcija i muzičkih spotova. Ima preko 1,5 miliona pratilaca na Instagramu. Može se reći da je društvo potpuno zaboravilo na nasilne radnje koje je činilo pre nekoliko godina.
Istraživačica Isenberg kaže da je jedan od najvažnijih faktora koji podstiču interesovanje žena za kriminalce želja da postanu slavne. Ako se počinilac zločina proslavio učinjenim, velika je verovatnoća da će ljudi iz njegovog bliskog okruženja biti u krugu medijske pažnje.
Na listi poremećaja seksualnih preferencija, pored parafilija kao što su pedofilija ili fetišizam, pojavljuje se hibridofilija. To je poremećaj u kome osećate seksualnu privlačnost isključivo ili uglavnom prema kriminalcima. Najčešće su to počinioci radnji koje karakteriše izuzetna brutalnost, poput seksualnog ubistva ili serijskog ubistva.
Nikada nije bilo moguće dokazati kojim ženama vezanim za kriminalce bi se zapravo mogla pripisati ova parafilija, jer je za to potrebna medicinska dijagnoza. Ipak, ukazuje se da bi mnogi ljubitelji serijskih ubica mogli da se bore sa takvim tendencijama.
Stručnjaci kažu da je hibridofilija možda u velikoj meri posledica iskustava iz detinjstva i rane adolescencije, što je pomenula Šila Isenberg.
