Naime, ovu Pandorinu kutiju je otvorila Snežana Pantelić, ćerka Zorke Pantelić (82), koja je umrla posle sedam dana boravka u pomenutom domu. Kako je rekla njenu majku su držali u podrumu doma, drogirali sedativima, pri čemu je bila gladna i neokupana. U međuvremenu se redakciji "Kurira" javilo više građana koji su prošli sličan pakao, kao i komšije na Petlovom brdu, koje su navela da su godinama slušali krike i jauke starijih ljudi zaključanih u prostorijama suterena.
Prenosimo još jedno jezivo svedoćanstvo bivše stanarke, koja je preživela pravu golgotu!
Držali su me gladnu, meso ni za Božić nismo videli, za osam meseci izgubila sam 10 kilograma, tvrdi u ispovesti za Kurir Dobrina Marinković (88), koja se, kako kaže, jedva živa izvukla iz doma "Holidej haus"
Bolje čoveku da umre nego tamo da bude! Nema gore! Koliko sam samo puta bila gladna, a nisam htela da sekiram sina, dok sam nije primetio da izgledam sve gore i gore.
Ne daj bože ono nikome, u dahu je u ispovesti za Kurir ispričala Dobrina Marinković (88), koja je osam meseci provela u domu za stare "Holidej haus" na Petlovom brdu, odakle ju je sin izvukao 7. jula ove godine.
Ona je potvrdila tvrdnje više sagovornika našeg lista da su korisnike u ovom domu za stare vezivali i zanemarivali, a najgore joj je, kako kaže, tamo bilo gladovanje.
– Obroci u domu bili su takvi da neke ni pas ne bi pojeo. Ujutru su nam donosili po krišku hleba namazanu puterom ili eventualno džemom. Spuste nam samo tako hleb na natkasnu, bez salvete, tanjira… U sobi sam bila sa još tri žene. Dešavalo se da nam jedno kuvano jaje podele na četiri dela, i dve viršle nam podele po polovinu svakoj. To nam je bio obrok. Ručak su uvek bile neke splačine, večera malo crnog hleba i parizer – priča Dobrina, koja je sada u jednom državnom domu za stare, gde je, kako kaže, paze onako kako treba.
Drhtavim glasom objašnjava da je u tom domu bila od 2. oktobra prošle godine i da je mesecima od tada sinu prećutkivala da gladuje da ga ne bi sekirala, jer radi po ceo dan i izdvaja mnogo novca da je neko neguje.
– Sada imam 40 kilograma, kao dete sam, a otišla sam u taj dom sa više od 50. Nikad salatu nismo dobili, voćku nisam dobila osam meseci. O slatkišu i kafi da ne govorim. Meso nismo dobili čak ni za Božić ni Novu godinu. Jednom sam pitala da mi donesu nešto drugo da jedem, rekli su mi: „Ako hoćeš, jedi, ako nećeš, ostavi“ i pitali: „Je l’ si imala kod kuće ovako da jedeš?“ – priča baka Dobrina i dodaje da je nekad ostajala i bez večere, kao i da je doživela i vređanja i omalovažavanja.
– Jednom sam im rekla da ne mogu ponovo da jedem džem, a negovateljica mi je rekla bez pardona „ma idi u pi*ku materinu“. Rekla sam joj samo „hvala“ – kaže ona.
Pročitajte još
Muka mi je od porodičnih putovanja: Ono što ova MLADA MAMA sanja, većini žena nije baš NORMALNO
Baka Dobrina navodi da je bila smeštena u prostorijama u prizemlju doma na Petlovom brdu, a da je bila pod ključem kada je bila u samoizolaciji.
– Tamo su mnogi ljudi dementni, a neki su bili i vezivani. Ja, srećom, nisam, bila sam u domu zbog povrede, jer nisam mogla da se staram o sebi – rekla je ona.
Njen sin Zoran Malić objašnjava da je majku izvukao iz tog doma kada je video da loše izgleda, da je izgubila kilograme i da s njom nešto nije u redu. – Majku sam u dom odveo u novim stvarima, mokasinama, bluzama, novim trenerkama, a kada sam je video, bila je u tuđoj, staroj trenerci. Znam šta sam odveo u dom, a znam šta sam izveo odande. Moja majka se prepolovila i dobro je što sam je na vreme izvukao, jer pitanje je kakva bi njena sudbina bila – rekao je Zoran i dodao:
– Možete li da verujete kako sam se osetio kada me je u suzama zvala iz novog doma plačući jer jede batak.
Povodom optužbi baka Dobrine o gladovanju kontaktirali smo sa direktorkom doma Aleksandrom Milovanović, ali ona do objavljivanja ovog teksta nije odgovarala na naše poruke.
