Milica Kostić je 1974. godine, bežeći od silovatelja, skočila sa jedne od kruševačkih višespratnica, a onda, sačuvavši svoju nevinost na najtragičniji mogući način, otišla u legendu.
Tog kobnog ponedeljka, 2.septembra 1974. godine, Milicu je kod trga Fontana presreo jedan od nasilnika i zamolio da krene sa njim do stana u Rubinovoj kuli i odatle pozove njegovu devojku čiji su roditelji jako strogi. Ne sluteći ništa, Milica je pošla a kada je ušla u stan na 11. spratu počela je njena agonija.
Ovaj tragični događaj je izazvao veliku pažnju jugoslovenske javnosti, a u Kruševcu su tada organizovane demonstracije protiv nasilnika koji su kasnije osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
Podatke o samom događaju u stanu istražni organi su prikupili iz saslušanja i svedočenja koja je dalo osam osoba. Kažemo osam, jer je pored sedam izjava svedoka data i još jedna - u bolnici je progovorila i sama Milica. U zaključanoj sobi, mladić koji je Milicu silom uvukao, saopštio joj je šta hoće i zbog čega je dovedena. Zahtevao je od nje da se sa tim saglasi, da se skine, jer nema drugog izlaza, piše Noiz.
Međutim, Milica je to kategorički odbijala moleći da to ne čini i da je pusti.
Napasnik se na sve ovo nije obazirao, već je i dalje uporno nastojao da Milicu prinudi, uz istovremene pokušaje da joj skine odeću. Ona se i dalje protivila, a on je bio uporan. Na njegovu drskost odgovorila je plačem, moleći ga da je pusti iz sobe.
U jednom momentu, usled njene upornosti, prvi nasrtljivac se malo pokolebao i, izlazeći nakratko iz sobe u hodnik, prokomentarisao ostalima da treba da je puste. Reči su bile sledeće:
"Nevina je, neću da je diram".
Sve vreme je plakala, molila ih za milost. Nije vredelo, a kada je shvatila da njen vapaj i molbe ne dopiru do njih iskoristila je trenutak u kom je bila sama u sobi, pa je rešila da stavi tačku na tu agoniju.
Tako je i bilo.
Milica Kostić skočila je sa 11. sprata "Kule B" i time sprečila monstrouzan čin osmorice momaka.
Nakon skoka, Milica je u bolnici poživela još dva dana. Njen pad sa velike visine ublažila je tenda restorana u prizemlju zgrade.
Naime, u sklopu zgrade se nalazio restoran koji je imao tendu, koja je ublažila njen pad. Milica je prvo pala na tendu, a zatim na plastičnu stolicu. Brzom intervencijom građana, prebačena je u bolnicu.
Intersovanje i bes javnosti, a posebno građana Kruševca kulminirala je nakon Miličine smrti. Na dan Miličine smrti 5. septembra, pripadnici milicije su uhapsili osumnjičene za pokušaj silovanja. Zbog velike ogorčenosti javnosti, jedva su uspeli da od ličnovanja odbrane osumnjičene. Sutradan 6. septembra đaci kruševačkih srednjih škola su u centru Kruševca protestvovali protiv siledžija, a na čelu povorke je nošena velika Miličina slika.
Milica je sahranjena 5. septembra 1974. godine u rodnom selu Strojincima, a njenoj sahrani je prisustvovalo par hiljada ljudi. Na dan sahrane kruševačke škole su obustavile nastavu, a Skupština opštine Kruševac je obezbedila 30 autobusa za prevoz učenika i građana na sahranu. Po odobrenju episkopa žičkog Vasilija, lokalni sveštenik Miroslav Stefanović je Milici održao opelo. Nasilnici koji su Milicu oterali u smrt bili su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne.
