Svaka oblast imala je svoj karakterističan vez, a u Vizantiji ova veština bila je jako popularna, vezlo se svilom, zlatom, srebrnom žicom, što je dovedeno do visokog umetničkog nivoa.
Sa proplanka ivanjičkog sela veštim rukama i zlatnim vezom unikatne motive stvara Zorica Jovićević. Čija platna, jeleci i narodne nošnje stižu i do državnih institucija. Ona već pola decenije veze sve što vidi golim okom u svojoj kako kaže pokretnoj radionici.
- Platna za krštenje, deverske peškire, haljine, elemente narodne nošnje, poneku šajkaču, radim košulje koje su proizvod moje mašte, a ponekad radim i neki ogrtač, zavisi koliko mašte imam - rekla je za RINU ova maštovita vezilja.
Zorica je jedna od retkih koje se bave vezom i tvrdi da je dostigla najviše lestvice kada je u pitanju ovaj redak zanat.
- Najveće dostignuće moje , kao i srpskog veza je jelek, eto došla sam do toga da učim zlatovez i izučila sam uspešno nekoliko mustri i mislim da sam jedna od šest, sedam ljudi koji zna jelek da izradi na taj starinski način, odnosno terzijsko rabadzijski način. U našoj zemlji vrlo mali broj ljudi može da ga izradi ručno, ali i da ga priušti - rekla je Zorica.
Vezilji Zorici dodatna je motivacija to što ljudi prepoznaju njen rad širom Srbije , posebno zvanje budućeg majstora svog zanata.
- Sve ono što sam do danas uradila dovelo me je do toga da moji proizvodi nose obeležje otvorene šake što znači da sam na prvom putu i da je država prepoznala kvalitet mojih proizvoda - kazala je Zorica.
Nekada su vezle vladarke Zapada i Istoka sa svojim dvorskim damama, kasnije na srpskim dvorovima, počev od Jelene Anžujske, a danas modele naše vezilje nose najcenjenije dame u našem društvu.
