Ovako je počela njihova priča:
Bila je to 1980. godina, Robert Šafran, tada devetnaestogodišnji brucoš Njujorškog univerziteta, iznenadio se sa srdačnom odnosu ostalih studenata prema njemu. Ponašali su se kao da su ga već poznavali. Ispostavilo se da su ga svi zamenili za Edija Galanda, studenta koji je već godinu dana bio na istom fakultetu. Dva mladića su izgledala identično, ponašala se jednako, čak su i trenirali isti sport, voleli iste stvari - a uopšte se nisu poznavali, piše latimes.com
Igrom sudbine, Majk Domic je bio cimet Edija Galanda, a zatim Roberta Šafrana i najbolje je znao koliko su ova dva momka identična. Odlučio je da istraži o čemu se to radi i kako je to moguće. Utvrdio je da su obojica rođena istog datuma i data na usvajanje. Majk je odmah odlučio da upozna ovu dvojicu momaka kojima je jasno bilo da su rođena braća.
Edi i Robert su bili presrećni što su se sreli. Bili su uvereni da su jednojajčani blizanci, ali nakon što je njihova priča izašla u lokalnim novinama, javio im se još jedan mladić koji je tvrdio da izgleda kao i njih dvojica. Bio je to Dejvid Kelman, student drugog njujorškog univerziteta.
Tri momka su brzo uspostavila jaku vezu i izgledali su kao da nisu odrasli u tri različite porodice usvojitelja. Zajedno su pronašli stan u Njujorku gde su živeli, a ubrzo su otvorili i svoj restoran pod nazivom
- Šta još? Trojke!
1995. godine Edi Galand je izvršio samoubistvo, nakon teške borbe sa mentalnom bolešću. Iza njega je ostala supruga i ćerka. Iste godine javnost saznaje za morbidnu istinu koja se krila iz priče o usvajanju tri dečaka.
Naime, naučno istraživanje koje su vodili doktor Peter Nojbauret i Centar za razvoj deteta, preko neopstojeće agencije za usvajnja, davao je na usvajanja decu, blizanace i trojke, a doktor je dolazio u kućne posete kako bi pratio razvoj te usvojene dece. Usvojitelji uopšte nisu znali o čemu se radi, već su smatrali ove posete doktora normalnim.
Tri dečaka: Edi, Robert i Dejvid bili su deo te studije, svaki strateški smešten u siromašnu porodicu, srednju klasu i bogatu kuću. Braća su imala i četvrtog brata koji je umro prilikom rođenje.
- Kada smo to saznali, bili smo besni. Zvali su nas "subjekti". Mi smo žrtve. Ne želim da kažem kako smo mi sada žrtve, svi smo odrasli ljudi, imamo porodice, decu, relativno smo normalni ljudi. Ali tretirali su nas kao laboratorijske pacove. Ništa više! Mi smo ipak ljudska bića - reko je jedan od braće.
Sva trojica muškaraca su imala visok koeficijent inteligencije, voleli iste filmove, imali sličan tip žena koji im se dopadao, a pušili su čak i isti brend cigareta.
Ipak, ubrzo su otkrivene užasne posledice njihovog razdvajanja. Sva trojica su u nekom periodu života patila od depresije i anksioznosti. Zanimljivo je i da kada su progovorili govorili su da imaju braću.
O njihovoj neobičnoj situaciji snimljen je film "Tri identična stranca" .
Dalja istraživanja kakva je vršio Nojbauer su, očekivano, prekinuta, a preživela braća tog naučnika danas nazivaju "lekarom nacistom" i optužuju ga da im je ukrao detinjstvo i da je kriv za Edijevu smrt.
- To je bilo pogrešno i surovo - rekao je Dejvid Kelman.
