Bila je vesela bolničarka: Svi su je voleli, dok nisu otkrili horor koji se krio iza njenog slatkog osmeha

Krajem 1800-ih, bolničarka iz Masačusetsa Džejn Topan bila je poznata po svom zaraznom smehu i neumornoj brizi — ali iza osmeha žene koju su kolege zvale „Vesela Džejn“ krila se mračna istina: trovala je pacijente desetinama.

Do trenutka kada je uhapšena 1901. godine, Topan je priznala da je ubila 31 osobu, iako su je vlasti formalno optužile za 12 ubistava, prema izveštaju magazina Boston Magazine. Mnogi od njenih žrtava bili su stariji ili bolesni pacijenti koji su joj povereni na negu; druge je činilo njeno bliže okruženje — hraniteljska sestra, stanodavci, pa čak i članovi porodice sa Kejp Koda koji su je angažovali kao privatnu medicinsku sestru.

Rođena kao Onora Keli u Bostonu 1854. godine, data je na staranje ženskom sirotištu u Bostonu nakon smrti majke i očeve nesposobnosti da brine o deci. Kasnije je postavljena kao sluškinja u porodici Topan iz Louela, čije prezime je uzela, prema podacima Istorijskog društva Louela i Muzeja ,,West End".

Jezivi eksperimenti

Do 1880-ih, Topan se školovala za medicinsku sestru i, prema rečima kolega, u potpunosti opravdavala nadimak „Vesela Džejn“ zbog svog društvenog i vedrog ponašanja. Ipak, iza te maske, kako su kasnije tvrdili istražitelji, eksperimentisala je sa morfijumom i atropinom — dovodeći pacijente na ivicu smrti, pa ih vraćajući nazad.

Boston Magazine navodi da je tokom obuke na kraju izbačena zbog davanja opijata bez naloga lekara i zbog toga što je prerano napuštala smene. Ubrzo je prešla na posao privatne medicinske sestre, gde je imala potpunu slobodu kretanja po domovima pacijenata — i minimalan nadzor.

Shutterstock

Njene metode bile su i lične i sistematične. Najčešće je koristila morfijum i atropin, precizno dozirajući da bi usporila disanje i zamutila svest. Prema izveštaju The Indianapolis Journal iz juna 1902. godine, opisana je kao osoba koja bi „veselo milovala pacijenta, gledala mu u oči kao da želi da vidi dubinu duše, činila sve da pojača patnju, a kada bi nastupila smrt — vraćala se u svoje uobičajeno stanje.“

Takođe je priznala da su joj neka ubistva donosila seksualno zadovoljstvo i da je volela da bude sama sa žrtvama dok umiru.

Žrtve

Žrtve su se počele gomilati tokom 1890-ih. Sredinom decenije, bivši stanodavci Izrael i Lovi Danam iznenada su preminuli nakon naglih bolesti — kasnije je Džejn Topan priznala da ih je otrovala, prema Boston Magazine-u. Godine 1899. umrla je i njena hraniteljska sestra, Elizabet Topan Brigam, nakon posete Džejn na obali; i za to trovanje je kasnije priznala krivicu, navodi Istorijsko društvo Louela.

Shutterstock

Najviše pažnje u javnosti izazvale su smrti iz 1901. godine, kada je Topan negovala Oldena Dejvisa u njegovoj letnjoj kući u Katauetu, na Kejp Kodu. U roku od nekoliko nedelja, Dejvis i dve njegove ćerke — Meri „Mini“ Gibs i Dženeviv Gordon — bili su mrtvi, prema pisanju Boston Magazine-a. Porodica, uznemirena naglim gubicima, zatražila je obdukciju; toksikološki nalaz otkrio je prisustvo morfijuma u telu jedne ćerke, što je dovelo do ekshumacija i šire istrage.

Hapšenje

Topan je uhapšena u oktobru 1901. Tokom pritvora i kasnijih ispitivanja, jezivo je govorila o svojim motivima.

„Moja ambicija je bila da ubijem više ljudi — više bespomoćnih ljudi — nego bilo koji muškarac ili žena u istoriji,“ rekla je, prema izveštaju magazina ,,Boston Magazine".

Shutterstock

Na pitanje da li oseća krivicu, odgovorila je: „Razmislila sam o svemu, i ne mogu da pronađem ni trunku žaljenja za ono što sam učinila,“ navodi ,,West End Museum" u prikazu tadašnjih medijskih izveštaja.

Na suđenju 1902. godine u Barnsteblu, sve se svelo na pitanje njenog mentalnog stanja. „Alijenisti“ — kako su tada zvali psihijatre — svedočili su da je neuračunljiva; tužioci su tvrdili da je tačno znala šta radi. Sama Topan je insistirala da je prisebna, govoreći ispitivačima da razume razliku između dobra i zla.

Neuračunljiva

Porota ju je na kraju proglasila nevinom zbog neuračunljivosti, i poslana je na lečenje u bolnicu za mentalne bolesti u Tauntonu.

 

 

Ostatak života provela je u bolnici. Savremeni izveštaji i kasnije muzejske zabeleške navode da nikada nije pokazala ni trunku kajanja. Prema podacima ,,West End Museum"-a, 1904. godine prešla je sa 73 kg na svega 36 kg, jer je sumnjala da je medicinske sestre truju.

Džejn Topan je preminula 1938. godine u 81. godini, i dalje kao štićenica države.

 

Bonus video: