Džej Ramadanovski nas je zauvek napustio 6. decembra 2020. godine, ali priče o njegovoj dobrodušnosti i toplini nastavljaju da žive. Njegova prijateljica, Marija Filipović, prisetila se druženja sa legendarnim pevačem i otkrila nepoznate detalje iz njihove svakodnevice.
„Te 2015. radila sam u jednom restoranu brze hrane u Jevrejskoj ulici na Dorćolu. Brzo sam stekla poverenje i simpatije gostiju, pa je tako jednog dana svratio i Džej. Hteo je nešto da pojede, a moj pristup, koji je bio iskren i topao, odmah ga je kupio. Pustila sam ga da uđe u kuhinju – pevali smo zajedno! Bio je pun pozitivne energije i harizme. Od tog dana, postali smo prijatelji i dolazio je svakodnevno“, priča Marija.
Dodaje da je Džej obožavao kobasice i da je često dolazio sa ćerkama. Kada je otvorila svoj lokal, postali su još bliži – zajedno su pekli meso, a čak su planirali i sopstvenu liniju specijaliteta:
„Hteli smo da pravimo ‘Džejeve ćevape’ sa tajnim sastojkom. Imali smo dogovor, ali nažalost, bolest je sve prekinula. Bio je jako vezan za moju ćerku – kao samohranu majku, pogodila ga je moja priča. Vodio ju je u prodavnicu, a vraćali su se puni čokoladica 'Životinjsko carstvo'.“
Tek na premijeri filma Nedelja, Marija je shvatila simboliku tog gesta:
„U filmu se pojavljuje scena u kojoj Džej, još kao dete iz doma, dobija upravo te čokoladice od dorćolskog šmekera. Tad mi je sve bilo jasno – zašto je baš njih birao za moju ćerku. Ipak, film nije verno prikazao njegovu priču. Osoba koja je prikazana deluje kao potrčko, a Džej je bio mnogo više – bio je posebna ličnost.“
Prisustvo Džeja obeležila je i mnoštvo anegdota. Jednom prilikom, kada je njena ćerka napunila pet godina, Džej je čučnuo pored nje i uz osmeh rekao:
„Au, bre, Jano, ti ćeš da porasteš viša od mene, kao sve žene!“
Kad su pričali o tetovažama, Marija mu je pokazala svoju posvećenu Crvenoj zvezdi, a Džej je uzvratio kroz smeh:
„E, Maro, sad ću ja tebi da pokažem nešto.“
Podigao je majicu i otkrio tetovažu žene na stomaku.
„Ovo je bila Kasandra kad sam se tetovirao… a znaš ko je sad? Baba Dorinda – tetovaža se razvukla!“
U poslednjim mesecima života, Džej je često dolazio emotivno slomljen.
„Znao je da dođe i plače. Pripremao je nove pesme, ali nije mogao da se seti svih reči, pa ih je njegova menadžerka Andrijana recitovala. Bio je čovek pun saosećanja, fasciniran time što mi ćerka pomaže u lokalu još od treće godine. Uvek je želeo da bude uz nas.“
Mariju je, kako kaže, kasnije sudbina spojila i sa Džejovim zetom, pevačem Adilom Maksutovićem:
„Adil je dolazio kod mene da jede, a kad sam mu rekla da sam odgajala njegovu suprugu na Dorćolu, bio je oduševljen. Nikada nisam koristila Džejevo ime da nešto dobijem, ali sam zahvalna što sam imala priliku da ga upoznam i podelim ove uspomene sa ljudima koji su ga voleli.“
