Maksimilijan Ibrahimović, osamnaestogodišnji sin Zlatana Ibrahimovića, polako gradi svoje ime na fudbalskoj sceni, trenirajući i igrajući u omladinskom pogonu Milana. Nastupa na poziciji levog krila i već je deo tima do 20 godina, gde beleži prve golove. Njegov mlađi brat, šesnaestogodišnji Vinsent Ibrahimović, takođe trenira u istoj akademiji. Obojici, naravno, predstavlja i čast i izazov to što im je otac legendarna figura kluba, ali s tim dolazi i određeni pritisak.
U jednom od svojih ranih intervjua, Maksimilijan je otvoreno govorio o tome koliko mu je teško padalo što su ga neprestano upoređivali sa ocem, priznajući da ga je to čak na neko vreme udaljilo od fudbala.
"Do svoje jedanaeste godine zaista sam prezirao fudbal. Bio mi je najgora stvar na svetu. Tek negde oko 11. ili 12. godine počeo sam da ga igram sa uživanjem. Sve mi je dotad delovalo pogrešno, jer su me neprekidno poređivali sa tatom, što mi je veoma smetalo. Međutim, jednog jutra sam se probudio i jednostavno se dogodio preokret. Odjednom sam osetio ljubav prema igri," iskreno je ispričao.
Profimedia
Otkrio je i da mu je majka Helena ogromna podrška i oslonac u životu, ističući koliko joj je zahvalan na svemu.
"Majka mi je najvažnija osoba. Uvek je bila tu za mene, motivisala me i verovala u mene čak i kad sam ja sumnjao. Bez nje, teško da bih bio tu gde jesam," rekao je Maksimilijan, dajući posebnu zahvalnost svojoj mami.
Na pitanje o tome šta mu je bilo najlepše, a šta najteže dok je odrastao uz oca kao globalnu sportsku zvezdu, Maksimilijan je sa osmehom zaključio da, iako teret slavnog prezimena ume da bude izazov, sada ga koristi kao dodatnu motivaciju da stvori sopstveni put.
