Kada vam najbolja drugarica saopšti da je trudna, očekuje se da budete presrećni. Da zajedno birate stvarčice za bebu, pričate o imenima i planirate kako ćete pomagati kada se dete rodi. Ali jedna žena priznala je da je, pored velike radosti, osetila i strah. Ne zbog bebe, već zbog onoga što bi njena prijateljica mogla da očekuje od nje.

Postoje prijateljstva u kojima se podrazumeva da ste uvek tu jedno za drugo. Ako treba pomoć, dolazite. Ako treba razgovor, slušate. Ako treba pričuvati dete, valjda se i to podrazumeva.

Ali da li zaista mora da bude tako?

Jedna žena našla se upravo pred ovom dilemom. Njena najbolja drugarica čeka prvo dete, a ona, umesto da se bezbrižno raduje, već razmišlja kako će jednog dana odbiti da čuva bebu, a da pritom ne povredi osobu koju mnogo voli.

Svoju priču podelila je sa britanskim Gardijanom, tražeći savet kako da sačuva prijateljstvo, a da ponovo ne pristane na nešto što ne želi.

„Kao tinejdžerku niko me nije pitao želim li da čuvam decu“

Žena je objasnila da se iskreno raduje zbog prijateljice i da je uverena da će biti divna majka.

Međutim, priznala je i nešto što mnoge žene nerado izgovaraju: ne snalazi se najbolje sa bebama i ne uživa u njihovom čuvanju.

Razlog za to vuče još iz tinejdžerskih dana.

Dok je odrastala, često su joj nametali obavezu da čuva decu. Nije bilo pitanja da li ima vremena, da li želi ili ima neke svoje planove. Jednostavno joj se govorilo da to mora da uradi.

Zbog takvih iskustava danas oseća nelagodu već na samu pomisao da bi neko ponovo mogao da očekuje isto od nje.

A sada, kada njena najbolja drugarica čeka bebu, taj stari osećaj se vratio.

„Šta ako zamoli mene i verenika da čuvamo bebu?“

Ono što je posebno muči jeste kako bi reagovala ako je prijateljica jednog dana zamoli da zajedno sa verenikom pričuva dete.

Ne želi da ispadne sebična, hladna ili nezainteresovana. Još manje želi da najbolja drugarica pomisli da joj nije stalo do nje i njene porodice.

Ali ne želi ni da pristane samo zato što joj je neprijatno da odbije.

Zato se zapitala kako da na vreme objasni svoja osećanja, a da među njima ne nastane problem.

I upravo tu dolazimo do detalja koji menja čitavu priču.

Njena drugarica je, zapravo, još nije ni zamolila da čuva bebu.

Jedan detalj potpuno je promenio pogled na njenu priču

Na pismo je odgovorila kolumnistkinja Eleonor Gordon-Smit, koja je primetila da žena unapred strahuje od situacije koja se možda nikada neće dogoditi.

To što su joj odrasli nekada nametali čuvanje dece ne znači da će se i najbolja drugarica tako ponašati.

Možda će prijateljica imati sasvim drugačija očekivanja. Možda nikada neće tražiti da pričuva bebu, a možda će joj sama ponuditi da se viđaju onda kada obe imaju vremena.

Postoji još jedna mogućnost koju žena nije uzela u obzir.

Možda joj se baš to dete dopadne.

Jer nisu sve bebe iste, kao što nisu ni svi odrasli ljudi isti. Moguće je da će vremenom razviti poseban odnos sa detetom svoje prijateljice, čak i ako danas misli da se sa decom ne snalazi.

Ne morate da čuvate dete da biste bili dobra prijateljica

U odgovoru se našla još jedna zanimljiva misao.

Kada žena dobije bebu, mnogi ljudi dolaze da vide dete, pitaju kako napreduje, kome liči, koliko spava i da li lepo jede.

A ponekad zaborave da pitaju majku kako je ona.

Upravo tu najbolja drugarica može da bude dragocena.

Može da je pozove na kafu, sasluša je kada joj je teško, razgovara sa njom o poslu, ljubavi, svakodnevnim sitnicama i svemu onome što ju je zanimalo pre nego što je postala majka.

Može da bude osoba pred kojom ne mora stalno da govori samo o pelenama, hranjenju i neprospavanim noćima.

Drugim rečima, prijateljstvo ne mora da se pretvori u besplatno čuvanje dece da bi ostalo blisko.

A šta ako je ipak zamoli da pričuva dete?

Tada je najvažnije da bude iskrena.

Nema potrebe da unapred započinje neprijatan razgovor zbog nečega što se još nije dogodilo.

Ali ako jednog dana dobije takvu molbu, ima pravo da kaže da joj čuvanje dece ne odgovara.

To ne znači da odbacuje prijateljicu, niti da ne voli njeno dete.

Pomoć može da izgleda na mnogo načina, a pravo prijateljstvo ne bi trebalo da zavisi od toga da li smo spremni da prihvatimo baš svaku obavezu.

Možda će najbolja drugarica razumeti. Možda će joj čak biti lakše da zna na čemu je.

A možda će obe otkriti da njihovo prijateljstvo može da opstane i kada im se životi potpuno promene.

Ipak, ostaje pitanje na koje svako ima svoj odgovor: Da li je sebično odbiti da pričuvate dete najbolje drugarice ili je mnogo gore pristati preko volje, pa joj to kasnije zamerati?

Šta biste vi uradili na njenom mestu?