Roditeljstvo u poznijem dobu je oduvek kontroverzna tema, a ovaj dečak podelio je svoju priču. Kada se rodio, otac mu je imao 54, a majka svega 23 godine - dakle, ne samo da je u pitanju pozno roditeljstvo već i velika razlika u godinama između roditelja - čak 31. Evo kako se on snašao u svemu tome.Svoju priču je Majkl Holand podelio na forumu Reddit, a mi je prenosimo u celosti:
Kako izgleda detinjstvo sa starijim roditeljima? Iz mog iskustva - sjajno! Moj otac je imao 54 godine kada me je dobio. Majka je imala 23. Možda vam ne deluje tako, ali ja sam planirano i željno iščekivano dete.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
U periodu do pete godine, svaki moj dan izgledao je identično: Tata bi došao sa posla (radio je kao domar na fakultetu), i odmah bi se posvetio meni. Ostatak večeri proveli bismo zagrljeni na kauču, baš kao na slici.
Nisam bio tipično muško dete, koje je uglavnom vezano za majku. Naprotiv, plakao bih kad god bi mama krenula da me uzme od njega. Tako je bilo otkad sam se rodio pa sve dok nisam krenuo u školu.
Na slici iznad, ja sam najmanji, sedim u stolici pored tate. Iza mene je moj brat Roni a sa naše leve strane moja sestra Rozi. Moji roditelji su se 1995. godine razveli i mama nas je odvela u Arkanzas. Bilo nam je lepo tamo ali meni je nedostajao tata i želeo sam da budem sa njim. Tako je on jedan dan seo, vozio skoro 2 dana bez prestanka iz Južne Karoline do Arkanzasa i uzeo me.
Te školske godine sam leto proveo kod mame. Ona je raskinula sa dečkom zbog koga je i otišla u Arkanzas i našla novog. Tog leta je sa tim novim dečkom otišla na putovanje od tri dana a nas je ostavila kući. Drugog dana sam se uplašio i tata je opet došao po mene.
Živeli smo sami ja i tata nekoliko godina. Mesecima smo vikendima radili na našem porodičnom stablu. Pokrili smo više od 100 godina porodične istorije. Naučio me je da pecam, da pucam, kako da se ponašam. A za moj 10. rođendan, moj tata je uradio nešto što nikada pre ni posle, za moje 33 godine, nije uradio.
Poklonio mi je zajedničku vožnju malim avionom. Ne znam kako je to dogovorio niti koliko ga je koštalo. Znam samo da je taj čovek prevazišao svoju užasnu fobiju od letenja kako bi svom 10-godišnjem sinu ispunio najveću ženju. To je bilo pre 23 godine, a tog dana sećam se kao da je bio juče.
Ostao sam bez oca 12.10. 2019. godine u 15:35. I znate šta? Taj neverovatni čovek, moj heroj, držao se sve dok nisam stigao da mu kažem koliko ga volim. Tek kada sam otišao, preminuo je.
Kako je imati starog oca? Neverovatno lepo. Volim te tata.
