Malo je problema u kući koji su toliko uporni i neprijatni kao buđ. Ono što počne kao mala vlažna fleka u uglu vrlo brzo može da se proširi i ugrozi zidove, nameštaj, ali i kvalitet vazduha u domu.

A upravo je septembar period kada treba biti posebno oprezan.

Kako ulazimo u jesen, promene temperature i povećana vlažnost stvaraju idealne uslove za razvoj buđi.

Stručnjak za buđ i kvalitet vazduha Majkl Rubino, osnivač kompanije HomeCleanse, objašnjava šta tokom jeseni najviše podstiče pojavu buđi i kako da reagujete pre nego što se problem proširi po kući.

Zašto se u jesen pojavljuje više buđi

Jesen donosi dve stvari koje buđ posebno „voli“ – vlagu i organski materijal koji se raspada.

„Kako lišće opada i vegetacija odumire, taj materijal se skuplja na zemlji i počinje da se razlaže“, objašnjava Rubino.

Gljivice su prirodni deo tog procesa, pa se tokom jeseni povećava i količina spora buđi u spoljašnjem vazduhu.

Problem je što te spore ne ostaju samo napolju.

Vetar, grabuljanje lišća i duvanje lišća mogu da ih podignu u vazduh, a zatim one mogu da uđu u kuću kroz otvorene prozore i vrata.

Mogu se uneti i na obući, odeći, pa čak i na kućnim ljubimcima.

Jesenje kiše dodatno povećavaju rizik

Obilne kiše i nevreme mogu da naprave još veći problem.

Voda može da prodre kroz oštećen krov, temelje, prozore ili vrata, a takva skrivena mesta često dugo ostaju neprimećena.

„Gde god vlaga dugo ostaje, postoji mogućnost za razvoj buđi“, upozorava Rubino.

Začepljeni oluci mogu da naprave ozbiljan problem

Tokom jeseni lišće često završava u olucima i odvodima.

Kada se tu nakupi i počne da truli, može da blokira normalno oticanje kišnice.

Umesto da voda odlazi dalje od kuće, može da se zadržava uz krov, fasadu ili temelje.

Vlažno lišće koje dugo stoji uz spoljašnji zid kuće dodatno stvara idealno mesto za razvoj buđi.

Zatvoreni prozori takođe doprinose problemu

Kako temperatura pada, sve češće zatvaramo prozore i vrata.

Bez dovoljno provetravanja vazduh u prostorijama postaje ustajao, a svakodnevne aktivnosti poput kuvanja, tuširanja ili sušenja veša povećavaju vlagu u domu.

Topao i vlažan vazduh potom dolazi u kontakt sa hladnim površinama, kao što su prozori, i stvara kondenzaciju.

Upravo ta vlaga može da postane idealno mesto za razvoj buđi.

Dom potpuno bez buđi praktično ne postoji

Rubino naglašava da kuća u kojoj nema nijedne spore buđi praktično ne postoji.

Određena količina gljivica i spora prirodno je prisutna u našem okruženju.

Zato cilj nije potpuno uklanjanje svih spora, već sprečavanje njihovog prekomernog nakupljanja i, što je još važnije, kontrolisanje vlage u domu.

„Najvažnije je kontrolisati vlagu kako spore ne bi dobile uslove koji su im potrebni da počnu da rastu“, objašnjava stručnjak.

11 mesta na kojima se buđ najčešće krije

Buđ najbolje uspeva na mestima gde se vlaga dugo zadržava, posebno ako ih retko proveravamo.

Stručnjak savetuje da obratite pažnju na sledeća mesta:

  1. Ispod sudopere i oko vodovodnih cevi.
  2. Iza velikih kućnih aparata, poput frižidera, mašine za sudove i veš-mašine.
  3. Iza nameštaja koji je naslonjen na spoljašnje zidove.
  4. U tamnim ormarima i plakarima.
  5. Oko dimnjaka, kamina, krovnih prozora i ugradne rasvete.
  6. Na tavanima, u podrumima i drugim slabo provetrenim prostorima.
  7. U garažama i prostorima za odlaganje stvari.
  8. Na prozorskim daskama, okvirima prozora i vratima.
  9. Na dušecima, tapaciranom nameštaju i ispod tepiha.
  10. U sistemima za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, posebno oko odvoda kondenzata i ventilacionih otvora.
  11. U kućištu ventilatora u kupatilu.

Neočekivan trik sa vodokotlićem može da otkrije skrivenu buđ

Pronalaženje skrivene buđi često izgleda kao potraga naslepo, ali Rubino savetuje jedan jednostavan trik.

Otvorite vodokotlić.

„Iako poklopac nije potpuno hermetički zatvoren, između unutrašnjosti vodokotlića i prostorije nema velike razmene vazduha“, objašnjava stručnjak.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, malo verovatno da je baš jedna slučajna spora dospela unutra i počela da raste.

Mnogo je verovatnije da negde u kući već postoji kolonija buđi koja oslobađa veći broj spora u vazduh, a neka od njih je završila u vlažnoj unutrašnjosti vodokotlića.

Ako unutra primetite crne ili zelene naslage, to može biti znak da bi trebalo detaljnije da pregledate i ostatak doma.

Kolika bi trebalo da bude vlažnost vazduha u kući

Nivo vlage u domu igra ogromnu ulogu u tome da li će buđ imati dobre uslove za razvoj.

Rubino savetuje da relativna vlažnost vazduha bude između 35 i 50 odsto.

„Buđ može da raste kada relativna vlažnost dostigne oko 60 odsto“, upozorava on.

Zato održavanje vlažnosti ispod tog nivoa može značajno da smanji rizik.

Ako niste sigurni koliko je vlažan vazduh u vašem domu, stručnjak preporučuje higrometar – jednostavan uređaj koji meri nivo vlažnosti i može da vas upozori kada ona postane previsoka.