Međutim, naučnici ističu i da je veoma važan period posle intimnih odnosa, jer to je, kako ističu, idealno vreme za donošenje najvažnijih odluka.
A za to postoji prilično jednostavno objašnjenje.
Seksolog Pipa Marfi navodi da se tokom vođenja ljubavi oslobađaju tri hormona sreće i dobrog raspoloženja.
– To su dopamin, endorfin i oksitocin, zbog kojih se osećamo dobro, usredsređenije, uravnoteženije, a takođe omogućavaju da se povežete sa svojim partnerom – kaže Marfi.
Osim toga, tada je niži nivo kortizola, hormona stresa, što dokazuje – više intimnih odnosa, manje stresa.
Marfi napominje da vođenje ljubavi privremeno odvraća pažnju od stresa svakodnevnog života. Uklanjanje ovih problema i stresa može da vam pomogne da razbistrite glavu, rešite se mentalne magle i barijera koje bi mogle da vas spreče da pravilno razmišljate.
Urolog iz Orlanda, Džamin Brambat, potvrdio je da telo i mozak imaju specifičan odgovor nakon odnosa.
On je naveo da se pojedini muškarci osećaju opušteno mogu da zadremaju nakon ejakulacije, dok se drugi osećaju inspirisano i spremni su za rad na drugim zadacima.
– TRI studije su pokazale povećanu aktivnost limbičkog sistema (centra za emocije) u mozgu pre vođenja ljubavi. Ovo područje mozga ima sektore odgovorne za pamćenje, strah, agresiju i druge emocije – tvrdi urolog.
I za muškarce i za žene, intimni odnosi i zadovoljstvo u spavaćoj sobi mogu da povećaju aktivnost mozga.
Međutim, dok neki stručnjaci kažu da nas vođenje ljubavi može “podići”, drugi upozoravaju da bi kod nekih ljudi mogao da ima suprotan učinak.
Neki ljudi doživljavaju “postkoitalnu disforiju” – tada osobe imaju osećaj pada, a ne trenutni porast i osećaj jasnoće nakon polnog odnosa.
Studija iz 2010. godine pokazala je da je 32,9 odsto ljudi iskusilo negativno raspoloženje nakon odnosa.
Iako uzrok nije identifikovan, stručnjaci smatraju da bi to moglo da bude posledica trauma iz prošlosti.
– Ovo skreće pažnju na jedinstvenu prirodu postkoitalne disforije, gde je melankolija ograničena samo na razdoblje nakon polnog odnosa i pojedinac ne može da objasni zašto se disforija javlja – piše u studiji.
BONUS VIDEO