Istraživanje sprovedeno u SAD-u pokazalo je da se na višekratnim flašama za vodu nalazi više bakterija nego na prosečnoj WC dasci, piše CBS.
Analiza koju je uradio sajt WaterFilterGuru.com uporedila je nivo bakterija na svakodnevnim kućnim predmetima. Naučnici su uzimali briseve sa različitih površina, a rezultati su pokazali da višekratne flaše sadrže pet puta više bakterija nego računarski miš, četrnaest puta više nego činija za pse i čak 40.000 puta više bakterija nego WC daska.
Iako su rezultati zabrinjavajući, anketa je pokazala da 62 odsto ispitanika pere svoje flaše bar jednom dnevno, 25 odsto nekoliko puta nedeljno, dok ih 13 odsto pere samo nekoliko puta mesečno.
Flaše treba prati svakog dana
Ejmi Džonston, profesorka Univerziteta u Minesoti, specijalizovana za bezbednost hrane, istakla je da flaše treba prati svakodnevno – bilo u mašini za sudove ili ručno, toplom vodom i sapunom.
„To jednostavno sprečava nakupljanje bakterija“, objasnila je Džonston, dodajući da posebnu pažnju treba obratiti na delove flaše koji su najpogodniji za razvoj bakterija: „Sve te male pukotine i udubljenja idealna su skrovišta za bakterije“, rekla je.
Cevčice, nastavci i delovi kroz koje se pije zahtevaju najtemeljnije čišćenje. Džonston savetuje da se ti delovi peru ručno kako bi se osiguralo da mašina za sudove ne propusti nijedno mesto. Nakon pranja, flaše treba ostaviti da se potpuno osuše na vazduhu, čime se sprečava razvoj buđi.
Dodatna zaštita
Osim redovnog pranja, Džonston preporučuje i povremenu dezinfekciju flaša. Jedna od metoda je potapanje flaše i njenih delova u veoma vruću vodu (najmanje 70°C) oko 30 sekundi. U vodu se može dodati i malo sirćeta ili sode bikarbone.
Džonston napominje da je dezinfekcija posebno važna ako se u flašu sipaju napici osim vode. Bakterije se, kaže, mogu veoma brzo razmnožavati, udvostručujući broj svakih dvadesetak minuta:
„Dodirivanje poklopca prljavim rukama, porast temperature i ostaci napitaka mogu ubrzati rast bakterija. A ako je reč o slatkim pićima ili onima s aromom, šećer i dodaci mogu poslužiti kao hrana bakterijama“, zaključila je Džonston.
