Mnogi od nas pomisle na alkohol kada se govori o tome šta ne bismo smeli da konzumiramo uz antibiotike. Međutim, prema rečima lekara i farmaceuta, spisak potencijalno rizičnih namirnica mnogo je širi. Ono što jedemo i pijemo može značajno da promeni način na koji lek deluje — ponekad ga pojača do opasnog nivoa, a ponekad potpuno poništi njegovo dejstvo, piše BBC. Zato stručnjaci upozoravaju da uvek treba pažljivo pročitati uputstvo o leku i, u slučaju sumnje, posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.
Iako mnogi savremeni antibiotici ne zahtevaju potpunu apstinenciju od alkohola, kombinovanje određenih lekova s alkoholom može biti veoma opasno. Neki lekovi, poput antihistaminika i antidepresiva, izazivaju pospanost, a alkohol taj efekat dodatno pojačava. Uz to, postoji i takozvana „reakcija slična disulfiramu“.
To je stanje u kojem se tokom razgradnje alkohola u telu stvara otrovna supstanca – acetaldehid. Određeni lekovi sprečavaju njeno razlaganje, pa se ona nakuplja u organizmu, uzrokujući crvenilo lica, ubrzan puls, povišen pritisak i mučninu. Spisak lekova koji reaguju s alkoholom veoma je dug, zato je neophodno proveriti uputstvo ili pitati farmaceuta pre konzumacije.
Slučajno otkriće
Jedno od najpoznatijih i najopasnijih otkrića u farmakologiji dogodilo se sasvim slučajno 1989. godine. Tada je lekar, pokušavajući da prikrije ukus alkohola u eksperimentu s lekom za pritisak, koristio sok od grejpfruta – ali se ispostavilo da je upravo grejpfrut utrostručio dejstvo leka.
Danas je poznato da grejpfrut može da utiče na više od 100 različitih lekova. Razlog su hemijska jedinjenja zvana furanokumarini, koja blokiraju enzime u jetri odgovorne za razgradnju lekova. Posledica toga je da lekovi ulaze u krvotok u mnogo većim koncentracijama nego što bi smeli.
Samo jedan grejpfrut ili čaša soka mogu povećati dejstvo nekih lekova za holesterol i do 13 puta! Zato se osobama koje piju statine, lekove protiv aritmije, antipsihotike, lekove za erektilnu disfunkciju ili imunosupresive savetuje da izbegavaju grejpfrut. Iste supstance nalaze se i u seviljskim narandžama i pomelu, ali su obične narandže bezbedne.
Pad nivoa kalijuma
Povrće poput kelja, brokolija, spanaća, blitve i kupusa, kao i suve šljive, sadrže velike količine vitamina K koji podstiče zgrušavanje krvi. To može da umanji dejstvo antikoagulanasa poput varfarina – lekova koji sprečavaju stvaranje ugrušaka. Zabeležen je čak i slučaj u kojem je prekomerno ispijanje zelenog čaja izazvalo sličan problem.
Lekari zato ne preporučuju potpuno izbacivanje zelenog povrća iz ishrane, već umerenost i ravnomernu konzumaciju, a ne velike količine u jednom danu.
Crni sladić sadrži supstancu glicirizin, prirodni zaslađivač koji može da izazove pad nivoa kalijuma u krvi. To može uticati na krvni pritisak i izazvati nepravilan rad srca – čak i kod zdravih osoba. Ako imate problema sa pritiskom ili srcem, izbegavajte sladić, savetuju lekari. Dobra vest je da mnogi slatkiši koji se reklamiraju kao „sladić“ zapravo sadrže anis, a ne pravi ekstrakt sladića – zato uvek proverite sastav na pakovanju.
Opasno uz neke antidepresive
Namirnice koje sadrže tiramin, aminokiselinu koja reguliše krvni pritisak, mogu biti vrlo opasne za osobe koje uzimaju MAOI antidepresive (inhibitore monoaminooksidaze). U normalnim okolnostima telo lako razgrađuje tiramin, ali uz te lekove, njegov nivo može naglo porasti, izazivajući povišen pritisak, ubrzan rad srca, glavobolju, pa čak i moždani udar.
Tiramin se nalazi u kvasnim ekstraktima poput Marmitea, u ukiseljenim i fermentisanim namirnicama, sušenoj ribi i mesu, zrelim sirevima, pa i u nekim alkoholnim pićima. Čokolada se često spominje kao potencijalni krivac, ali su dokazi za to slabi.
Ovo su samo neki od primera kako određene namirnice mogu promeniti dejstvo lekova koje svakodnevno uzimamo.
