Krompirova zlatica predstavlja jednu od najopasnijih štetočina koje napadaju krompir, a njena prisutnost je gotovo neizbežna svake godine. Toliko je destruktivna da može potpuno uništiti usev. U zavisnosti od uslova, na našim prostorima može razviti jednu do tri generacije godišnje. Na nadmorskim visinama do 600 metara obično se formiraju dve generacije, dok se u povoljnim uslovima može pojaviti i treća. Ženke krompirove zlatice su izuzetno plodne i mogu položiti do 2000 jaja, koja su narandžaste boje i grupisana na donjoj strani listova biljke.
Prirodni neprijatelji krompirove zlatice su retki. Među životinjama koje je koriste kao hranu izdvajaju se ježevi, krtice i fazani. Grabežljive stenice hrane se jajima zlatice, dok je u suzbijanju ove štetočine veoma efikasna i gljivica Beauveria bassiana, čije se spore koriste u posebnim preparatima namenjenim za biološku kontrolu.
Postoji više metoda borbe protiv krompirove zlatice, a suzbijanje treba započeti već u proleće. Jedna od osnovnih preventivnih mera jeste poštovanje plodoreda – krompir se ne bi smeo saditi na istom mestu četiri do pet godina. Pri sadnji može pomoći i jednostavna zamka: u čašice od jogurta stavlja se sveže oljuštena kora krompira do trećine zapremine, a zatim se čašice ukopavaju između redova tako da im ivica bude u ravni sa zemljištem. Nakon nekoliko dana potrebno je proveriti zamke i ukloniti insekte koji su upali u njih, a kore redovno menjati kada se osuše.
Krompirova zlatica ne podnosi određene mirise, što može biti iskorišćeno u zaštiti useva. Miris trule lukovine crvenog luka odbija ovu štetočinu, pa je preporučljivo dodati lukovinu prilikom sadnje krompira. Sličan efekat imaju biljke poput rena, kamilice i pasulja, dok je miris četinarskog drveća, naročito bora, izuzetno nepodnošljiv za zlatice. Usitnjena borova kora može se posuti između biljaka, a može se pripremiti i rastvor od borovih iglica. Efikasan metod zaštite je i korišćenje koprive, čije žareće dlačice sprečavaju zlatice da se zavuku u zemljište tokom najtoplijeg dela dana.
Jedan od nekonvencionalnih, ali delotvornih metoda borbe jeste pravljenje preparata od samih zlatica. Odrasli insekti se sakupljaju u posudu od jednog litra, zatim potapaju u 20 litara vode i hermetički zatvaraju. Nakon oko sedam dana, kada zlatice potonu, rastvor postaje spreman za upotrebu, ali ga je neophodno razrediti pre primene. U prvoj fazi razblažuje se u odnosu 1:1, zatim 1:2, a kasnije i 1:3. Pre nego što se primeni na celokupan usev, preporučljivo je isprobati ga na jednoj biljci, jer različite sorte krompira različito reaguju na preparat.
Još jedna prirodna metoda suzbijanja krompirove zlatice je rastvor pepela. Dva kilograma pepela rastvara se u 10 litara vode, a zatim se litar tog rastvora dodatno razblažuje u još 10 litara vode pre tretiranja biljaka. Osim toga, korisni su i preparati na bazi listova duvana ili topole.
S obzirom na otpornost i sposobnost brzog razmnožavanja, krompirovu zlaticu je teško u potpunosti eliminisati, ali pravilnim merama prevencije i ekološki prihvatljivim metodama može se znatno smanjiti njena populacija i zaštititi usev.
