Kako funkcioniše test trudnoće i koja je njegova osetljivost?
Princip rada testova trudnoće zasniva se na otkrivanju prisustva hormona u urinu žene - horionskog gonadotropina, tj. beta-hCG. Ovaj hormon počinje da proizvodi embrion od trenutka začeća u materici. Koncentracija hormona u urinu raste prilično brzo tokom vremena. Najveća koncentracija beta-hCG je u prvom jutarnjem urinu i na osnovu toga treba uraditi test trudnoće. Testovi na trudnoću koji su danas dostupni na tržištu obično otkrivaju koncentraciju od 25 mlU beta-hCG po mililitru urina. Nedavno su sve popularniji testovi koji se reklamiraju kao ultra-osetljivi, koji mogu otkriti beta-hCG hormon na nivou od 10 mlU / ml.
Nakon koliko dana se može uraditi test trudnoće?
Čak i najosetljiviji test trudnoće će pokazati negativan rezultat ako se uradi prerano, odnosno pre implantacije oplođenog jajeta u matericu. Nekoliko faktora utiče na dužinu ovog perioda. Oplodnja se ne mora desiti na dan snošaja. Treba uzeti u obzir da i spermatozoid i jajna ćelija mogu da opstanu u ženinom genitalnom traktu neko vreme pre nego što se sretnu. Do oplodnje dolazi najčešće u jajovodu, a zatim se embrion pomera u matericu i tamo se implantira – neke žene tada osećaju bol i mogu imati tzv. implantacijska mrlja (može se zameniti sa oskudnom menstruacijom).
Uzimajući u obzir održivost spermatozoida i jajne ćelije, i vreme potrebno embrionu da se preseli u matericu, može proći i do nedelju dana pre implantacije - i nijedan test sa najviše osetljivosti neće pomoći da se ovo vreme skrati. Zbog toga se preporučuje da se prvi test na trudnoću uradi najranije 7 dana nakon snošaja , a u slučaju negativnog rezultata ponovi nekoliko dana kasnije . Priznato je da je datum izvršenja najsigurnijeg testa na trudnoću vreme u kojem bi trebalo da dođe menstruacija , a nije došla. Verovatnoća da je rezultat testa pouzdan se povećava kada se koristi osetljiviji test i kada se uzorak uzme u prvom jutarnjem urinu.