Pirotehnika i vatromet plaše veliki broj životinja, pa psi i petarde nisu baš najbolja kombinacija. Čak i lovački psi moraju biti trenirani kako se ne bi plašili pucnjave.
Vatromet i petarde se koristi skoro cele godine, iako su najaktivniji tokom božićnih i novogodišnjih praznika. Pošto je pirotehnika sveprisutna u našem društvu, postala je veliki izvor straha za ljubimce.
Situacija se može (donekle) popraviti ukoliko se pas na vreme pripremi i osnaži da dočeka pirotehničke potrese. Stoga, nemojte ignorisati problem.
Vestratek u narednim redovim otkriva nekoliko saveta koji će učiniti da se vaši ljubimci manje plaše prazničnih vatrometa.
Petarde i psi – Burna reakcija pasa na pirotehniku
Strah od iznenadnih, prodornih zvukova je sasvim normalna pojava kod pasa. Iznenadni potresi dovode organizam u stanje iznenadnog stresa.
Ukoliko traju duže i često se ponavljaju, pirotehnika može uticati na psa tako da on deluje iscrpljeno, osim što je vidno uplašen.
Kako psi najčešće reaguju na petarde?
Pas iskazuje strah od petardi drhtanjem, željom za brzim negom i skrivanjem, dahtanjem i preteranim balavljenjem.
Pas koga je uplašila petarda obično ima prestravljen pogled. Telesna temperatura blago postaje povišena, a otkucaji srca i disanje se takođe ubrzavaju.
Da li se vaš pas nekada ponašao ovako?
Uplašeno trči po stanu, kopa po parketima, skače na kauč pa na pod, pokušava grebanjem da otvori vrata itd.
Ovo su školski primeri psa koga je nešto uplašilo. Kada je “sezona” pirotehnike, psi se veoma često ponašaju ovako. Razlog je strah od pucanja, petardi i vatrometa.
Zanimljivo je da pas ne može pronaći mir ni u naručju vlasnika (čak ni ako se radi o malom psu) jer je instinkt za begom jedan od najjačih u prirodi.
Jasno je da kod takvog ponašanja životinja može naneti štetu nameštaju, podovima i vratima. Ipak, najgore je što životinja u napadu straha može sebe povrediti, ili čak pobeći od kuće/vlasnika.
EVO PAR SAVETA KAKO DA UMIRITE VAŠEG LJUBIMCA!
1 . Svog psa držite na povocu za vreme praznika . To je obavezno uraditi jer pas u stanju panike nije sposoban da sluša . Time sto ga držite na povocu nećete pomoci psu da savlada strah , ali ćete ga sprečiti da pobegne i nastrada pod točkovima automobila .
2 . Obavezno na ogrlicu staviti privezak sa brojem telefona . Ako slučajno pobegne pod uticajem straha već je verovatnoća da će vas neko nazvati i da će ga što pre vratiti . Zakonski je obavezno i poželjno da je pas čipovan iz razloga da osoba koja pronađe psa i odvede ga u najbližu veterinarsku ambulantu očitavanjem mikročipa može da se utvrdi vlasnik .
3 . Prepoznajte njegov stres , psi pod stresom su često nemiri nemaju mira hodaju tamo ovamo , dahću , sline i oblizuju se . Kao vlasnik budite smireni jer vaše ponašanje utiče i na ponašanje psa .
4. Kućica ne predstavlja dovoljno dobar zaklon za psa tako da psi koji inače žive napolju potrebno je da se uvedu u kuću za vreme praznika ili dok traje pucnjava . Postoji mogućnost da petarda ili raketa završi u dvorište i povredi psa .
5 . Psa držite pored sebe , nemojte ga terati ili gurati. Neka se smesti uz vas ako ga to smiruje. Mnogi psi se smire ako im dozvolite da legnu kraj vas na kauč .
6. Ne vodite psa po mraku u šetnju, izbegavajte šetnje u vreme pucnjave. Dugačku šetnju obavite rano ujutru ili popodne kako pas ne bi ostao bez dnevne doze šetnje ili igre .
7. Stres psa može da utice na pojačano mokrenje ili stolicu , kao i na apetit . Mnogi psi usred stresnih situacija odbijaju hranu pa je potrebno hraniti psa ranije da stres ne bi uticao na njegov apetit . Kada vatrometi i pucnjava započnu blizu prostoriji gde pas provodi najviše vremena potrebno je da spustite roletne, stavite deblje zavjese kako bi ste sprečili bljesak vatrometa . Pozeljno je i pojačati televiziju radi neutralisanja zvukova .
8.Razmislite o terapiji lekovima ali ih nikada nemojte davati pre konsultovanja sa veterinarom.