Kada ljudi jedu hrskavu, slanu i kiselu hranu poput kiselih krastavaca, često pomisle da nije baš zdrava, no nemate razloga za brigu. Naime, određene vrste kiselih krastavaca mogu biti vrlo korisne za vaše zdravlje.
Krastavci koji su bolji za probavni sistem su oni prirodno fermentisani, a ne oni koji se pripremaju sa sirćetom i pasterizuju i stoje na policama. Ako želite da pronađete fermentisane krastavce obratite pažnju na etiketi.
SVAKA ŽENA TREBA DA ZNA
BAJADERA BOMBICE Omiljeni desert na drugačiji način, prste da poližete
CRVENI ROLAT Neodoljivo predjelo koje prvo nestane sa slavske trpeze, a ukusa koji priča priče
SARME IZ RERNE Slasne i preukusne, postaće vaš novi omiljeni način spremanja
Tražite reči poput "lakto-fermentisani" ili "kultivisani" kako biste prepoznali fermentisane vrste. Fermentisati se mogu svi tipovi kiselih krastavaca. No, budite oprezni jer slične oznake mogu imati i krastavci koji nisu fermentisani.
Shutterstock
Ako je na etiketi sastojaka navedeno sirće, sigurno se ne radi o fermentisanim krastavcima.
Neki nefermentisani krastavci takođe se drže u frižiderima pa proverite etikete ili potražite specifične brendove u prodavnicama, piše Huff Post.
Zašto su fermentisani krastavci zdraviji?
Fermentacija je proces koji čini kisele krastavce zdravijima, objašnjava nutricionista Sara Pelc Graca.
"Prirodna fermentacija omogućava korisnim bakterijama, poput lactobacillusa, da šećere pretvore u mlečnu kiselinu, stvarajući tako kiseli proizvod bogat probioticima", rekla je i dodala da proces može poboljšati zdravlje probavnog sistema.
"Fermentacija je korisna za crevnu mikrofloru jer pomaže uvođenju zdravih bakterija u probavni sistem, što može pomoći u probavi i podržati uravnotežen mikrobiom. Ovi probiotici mogu poboljšati zdravlje creva, ojačati imunitet i čak pomoći u smanjenju upala", naglasila je nutricionistkinja.
Shutterstock
Istraživanja su pokazala da žive aktivne kulture, poput onih u fermentisanim krastavcima, čine izvrstan dodatak ishrani, kaže registrovana dijetetičarka Šeron Palmer.
Pojasnila je da te kulture u fermentisanoj hrani mogu pomoći u povećanju raznolike i brojne prisutnosti "prijateljskih bakterija" u crevnom mikrobiomu.
"Više prijateljskih bakterija može pomoći u smanjenju upala, podržavanju zdravlja imuniteta i smanjenju rizika od određenih hroničnih bolesti, poput dijabetesa tipa 2 i raka", rekla je.
Shutterstock
Uz unos dobrih stvari i bakterije takođe mogu blokirati loše.
"Dobre bakterije u crevnoj mikroflori pomažu u održavanju odgovarajuće pH ravnoteže u crevima, što stvara nepovoljne uslove za rast i širenje štetnih bakterija", kaže registrovana dijetetičarka Trista Best.
Krastavci koji se nalaze na rafovima u prodavnicama možda su ukusni, ali nisu toliko korisni za zdravlje creva.
Razlog tome leži u načinu njihove pripreme. Naime, krastavci koji nisu fermentisani i koji se čuvaju na rafovima obično sadrže sirće, koje uništava korisne bakterije, čime gubi probiotska svojstva.
Sertifikovana nutricionistkinja Alison Greg rekla je:
"Krastavci koji se nalaze na rafovima koji nisu prirodno fermentisani nisu loši, ali ne pružaju nikakve zdravstvene koristi koje imaju prirodno fermentisani krastavci.
Takođe obično sadrže mnogo veštačkih konzervansa, a neki mogu biti bogati dodatim šećerom, što može negativno uticati na zdravlje creva."
Shutterstock
No, i dalje su ukusni i dobri za konzumaciju u umerenim količinama, savetuju stručnjaci.
"Iako ne sadrže probiotike, ovi krastavci i dalje mogu biti ukusni i pružiti male količine vitamina, poput vitamina K", izjavila je Pelc Graca.
Video:
